Петнаест година од злочина над Србима у „Медачком џепу"

Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, међу њима је било и 17 жена.

Хрватска страна је по завршеној акцији предала српској страни 52 леша, а припадници УНПРОФОР-а пронашли су накнадно још 18 лешева који су већином били масакрирани.

Хрватска војска је 9. септембра 1993. године изненада напала подвелебитска села у околини Госпића која су била већ 18 месеци под заштитом снага УН.

У мају 2000. истражиоци су пронашли још 11 лешева скривених у септичкој јами у некадашњем српском делу Госпића, од којих је шест идентификовано ДНК методом, навео је "Веритас".

На списку несталих и неидентификованих још се налази 12 особа.

Оптужени Норац, Бобетко, Адеми

За злочине у Медачком џепу Хашки трибунал подигао је оптужнице против тројице генерала хрватске војске - Јанка Бобетка, Рахима Адемија и Мирка Норца, који су се теретили за злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата.

Према оптужници, снаге хрватске војске су под њиховом командом током офанзиве на Медачки џеп "потпуно уништиле село, лишавајући српско цивилно становништво кућа и домаћинстава".

До суђења пред Хашким трибуналом, ипак, није дошло, пошто је, у септембру 2005. године, Веће за прослеђивање тога суда "случај Адеми и Норац" пребацило у наделжност хрватског правосуђа, које је 22. новембра 2006. године преко надлежног тужилаштва, подигло "домаћу" оптужницу против њих.

Наведеном оптужницом Адеми, "као високи официр ХВ с чином бригадира и на положају вршиоца дужности заповедника Зборног подурчја Госпић", а Норац "као официр ХВ с чином пуковника и на положају заповједника Сектора, односно групе формиране управо за потребе операције 'Џеп '93'" терете се да су починили кривична дела против човечности и међународног права.

Они се, наиме, терете за два кривична дела - ратни злочин против цивилног становништва и кривично дело ратног злочина против ратних заробљеника.

У јуну 2007. године започео је главни претрес у овом предмету пред Жупанијским судом у Загребу, који је завршио 31. маја ове године усменим објављивањем неправоснажне пресуде.

Писани примерак пресуде још није завршен, истичу у Веритасу. За годину дана, колико је трајао главни претрес, саслушано је око стотину сведока и изведени су многи материјални докази.

У току главног претреса чуле су се и приче о ликвидацијама људи које по монструозности начина извршења превазилазе и машту најизопаченијих умова.

Монструозни злочини

Оне су илустроване као набијање једне жене на колац, затим одсецање главе, резање прса на парчиће и распоривање женског тела, бацање живих жена у пламен сопствених кућа, групно гађање ножевима ретардираног младића обешеног наглавачке о стабло.

Такође, било је описа попут скривања масакрираних и оскрнављених лешева у септичку јаму а приказани су и шокантни снимци масакрираних потпуно голих лешева поређаних у низу од један до 51, након што их је хрватска страна предала српској.

Суд је, међутим, изреченом пресудом утврдио да су у Медачком џепу почињени ратни злочини над српским цивилима и ратним заробљеницима, како је то утврђено и на основу изведених доказа, али занемарује чињенице и одлучује да Норца ослободи, а да Адемија благо казни.

Ова пресуда заправо показује да хрватска држава још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости, сматрају у Веритасу и указују да она с друге стране неће подстаћи прогнане Србе да се, након 15 година, почну враћати у још увек потпуно пуста и шикаром обрасла села Дивосело, Читлук и Почитељ.

Што се Бобетка тиче, он је до 29. априла 2003, када је умро, све време био у загребачкој болници, подсећају из Веритаса.