Јосиповић: Добросуседски односи међу приоритетима

Кандидат за председника Хрватске Иво Јосиповић изјавио је данас Тањугу да је рад на добрим односима са суседима, укључујући  Србију, али и друге земље бивше Југославије, један од најважнијих спољнополитичких циљева Хрватске, одмах иза уласка у Европску унију.

Јосиповић је, говорећи о односима са Србијом и томе колико тужба за геноцид коју је раније поднела Хрватска, и контратужба Србије, могу да утичу на те односе, указао да је Хрватска своју тужбу поднела у тренутку кад Србија није испуњавала ни минимум обавеза које је поставила међународна заједница.

"Те обавезе односиле су се на судбину заточених и несталих лица, на кривично гоњење починилаца ратних злочина, као и на враћање културног блага", рекао је Јосиповић у разговору са дописником Тањуга у Загребу.

Тужбе које нису саме себи сврха

"Од момента подношења тужбе Србија је учинила значајне напоре у правцу побољшања односа, а у сурадњи с Хрватском интензивно ради и на испуњавању својих обавеза - враћен је велики дио културног блага, процесуирају се починитељи ратних злочина и рјешавају се судбине несталих", истакао је Јосиповић.

“Једино што Србија није испунила је хапшење Ратка Младића и Горана Хаџића, али судећи по извјештајима хашког тужиоца Сержа Брамерца, улажу се напори да се и то изврши“, додао је кандидат за председника Хрватске који је у првом кругу избора освојио највише гласова.

Оценивши да је и хрватска тужба дала одређени подстрек "да се покрену неки процеси", Јосиповић је нагласио да тужбе нису саме себи сврха и да ће се односи две земље морати развијати и уз њих.

Јосиповић сматра да ће потреба постојања тужбе зависити и од разговора двеју држава и од тога шта ће оне утврдити као могуће и пожељно у решавању проблема који су наведени у тужби.

Мањинама допунско право гласа

Када је реч о питању допунског права гласа мањина, односно питања да мањине, којих је у Хрватској по попису из 2001. око 7,5 одсто (од тога Срба 4,54 одсто), могу да гласају и за странке и за своје представнике, Јосиповић је рекао:

"У писању СДП-овог приједлога промјена устава предвидио сам такву одредбу", рекао је Јосиповић и додао да постојање 12. изборне јединице у којој се бира осам посланика мањина, од тога три српска, ствара питање легитимитета за поједине посланике који бивају изабрани са 300 или 400 гласова.

"Увођењем допунског права гласа, повећала би се излазност мањина и повећао легитимитет њихових заступника", истакао је он.

За остваривање повратничких права

Јосиповић, којег је после првог круга избора подржала најјача политичка странка Срба у Хрватској, Самостална демократска српска странка, истиче да ће се  залагати за наставак процеса повратка избеглих и за остваривање повратничких права.

Он је указао и на проблем бивших носилаца станарских права.

"Кад сам био у Вуковару видио сам какви су тамо проблеми са становима и рекао да, као што је мој отац откупио стан, тако то мора моћи сваки држављанин Хрватске", додавши да је право бивших носилаца станарског права да станове откупе и да државу не треба да брине шта ће они да раде с тим становима.

Косово – признање реалности

На питање колико је хрватско признање независности Косова и иступање пред Међународним судом правде у Хагу у корист Косова камен спотицања у односима две државе, Јосиповић је истакао да је то реалност због чега га је Хрватска и признала.

"Србија је изгубила Косово давно прије осамостаљења и што се то прије схвати у Србији, то ће бити боље за саму Србију", сматра Јосиповић.

Он је, међутим, рекао и да се с друге стране може поставити питање на који начин је Хрватска требало да се постави у вези са тим питањем и да ли је иступањем у Хагу требало доливати уље на ватру.

Упитан колико ће се, уколико буде изабран, на месту председника разликовати од одлазећег Стјепана Месића, Јосиповић је истакао да је Месић у своја два мандата направио много за Хрватску и демократију, а да ће он у већој мери иницирати питања функционисања питање правне државе и одговорности.

Јосиповић најављује и да ће имати активнији однос према стабилности региона, што би гарантовало мир и стабилност и економски развој и Хрватске и других земаља у окружењу.

БиХ, заједница три једнакоправна конститутивна народа

Говорећи о ситуацији у Босни и Херцеговини, он је истакао да је интерес те државе и њених суседа да буде стабилна и добро уређена држава.

Према Јосиповићевом мишљењу, то је могуће ако се БиХ уреди као заједница три једнакоправна конститутивна народа што, како каже, подразумева и равноправност сваког појединца на целом подручју БиХ, али и равноправност народа као таквих.

Осврћући се на "случај Санадер" и његово искључивање из ХДЗ, Јосиповоћ је истакао да ће у домену његовог рада као председника бити кохабитација с премијерком Јадранком Косор.