И после Тита, песме

БАШКА/СЕЊ - Прошло је 65 година од другог заседања АВНОЈ-а, а у Хрватској, далеко од очију јавности, и даље живе аутори песама из НОБ-а, које су ушле у свачије ухо и за које се мислило да су народне: Оскар Данон, који се партизанима прикључио 1941, с места шефа диригента Сарајевске филхармоније, Десанка Чуић-Качар, ауторка песме "На Кордуну гроб до гроба".

Када је писао песму "Уз маршала Тита", Оскар Данон вероватно није ни сањао да ће његов партизански евергрин, композиција из борбене колоне, доживети чак и џез обраде.

Данон данас има 95 година, живи у старом делу Башке на Крку, у кући из које пуца фантастични поглед на Велебит, и размишља о новим пословним подухватима.

"Ако је марксистичка литература данас опет у тренду можда не би било лоше пустити у продају и неку нову компилацију најпопуларнијих револуционарних и партизанских песама. На моје мелодије у разним крајевима писали су се разни текстови", прича Данон.

Стихови Назорови

Најпопуларније су оне песме које сам написао према стиховима Владимира Назора. "Уз маршала Тита" први пут смо извели 1943. на заседању АВНОЈ-а у Јајцу и певала је цела дворана, додаје он.

Данон је и након рата наставио да се дружи с елитом - да са Титом одлази на премијере и игра тенис с генералом ЈНА Фрањом Туђманом у Београду.

Десанкиних 60 песама

Десанка Чуић-Качар, ауторка једне од најпопуларнијих партизанских песама из личког краја "На Кордуну гроб до гроба", иако иза себе има око 60 песама, и данас је, у 82. години, чак и за књижевне едиције песама из НОБ-а безимена јунакиња, јављају „Вечерње новости".

Њена славна песма о Србима који беже пред усташким ножем већином се наводи као народна.
По завршетку рата, који је провела у партизанима, Десанка се запослила у Загребу, у телефонској централи у Графичком заводу Хрватске.

Качар: Нисам заштитила песму

"Свуда се и даље певала моја песма, у школи су је учила деца, а мени је жао што нисам заштитила ауторска права. Била сам ратни војни инвалид из Другог светског рата, али Хрватска ми је скинула и инвалиднину и војну пензију, па сам се годину дана издржавала тако што сам плела капе за хрватску војску. Сада сам у Лици", говори Десанка, која зиму проводи код сина у Сењу.

Њена кућа у родном селу Крчевина 1995. је запаљена, а са њом и многи стихови и фотографије из партизанских дана.

Романија

Једна од најпопуларнијих и најстаријих партизанских народних песама, и у много варијанти, јесте песма "Иде Тито преко Романије".

Први запис направио је 1942. године Оскар Данон. У зиму 1942. године, неколико месеци после Титовог боравка у Средњем, настаје нови текст, под називом: "Весели се, горо Романијо". Та варијанта остала је да живи као народна партизанска песма романијског краја.