Голдштајнове критике Бозанићеве посете Јасеновцу

ЗАГРЕБ - Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић доживео је нову критику посете Јасеновцу, а овога пута је то учинио историчар и публициста Славко Голдштајн који Бозанића прозива што се на месту усташког логора смрти није помолио као што су то у Аушвицу учинили папе Јован Павле Други и Бенедикт Шеснаести.

Како је написао у писму објављеном у "Јутарњем листу", Голдштајн је очекивао да ће Бозанићева посета означити најбољи начин да се преброди индиферентност католичке цркве према јасеновачким жртвама која је трајала неколико предугих деценија.

Мислио је и да ће се десити историјски прелом и да ће хрватска католичка црква напокон критички преиспитати свој досадашњи однос према трауматским местима хрватске ближе прошлости, али је вредна и оригинална замисао великог надбискуповог ходочашћа с 300 свештеника тек напола остварена.

Голдштајн је подржао Бозанића у тези да католичка црква није учествовала ни подржавала злочине, али га је прозвао да је прећутао да су многи истакнути представници те исте цркве и већина њених медија у самом почетку одушевљено поздравили успостављање усташке НДХ и да су предуго и превише јавно хвалили усташе и усташки покрет, поставши тако сукривцима што је један део Хрвата католика предуго веровао Анти Павелићу и његовим усташама.

Голдштајну би било много драже да је Бозанић као храбре свештенике који су на време уочили усташку опасност и њој се супротставили, уместо тадашњег загребачког надбискупа Алојзија Степинца одабрао свештенике Драгутина Штимца и Павла Лончара.

Кардинал је игнорисао главну ствар, долазак у крипту у којој су остаци жртава, смештену испод споменика Камени цвет чиме је пропустио изразити пијетет жртвама на месту где се то чини у Јасеновцу и на свим масовним стратиштима света, рекао је Голдштајн који сматра да није оправдано образложење да је кардинал већ каснио сат времена на мису у Петрињу, па се морало пропустити нешто од обавеза.

"Ако се из протокола већ желело нешто испустити, зар се баш морало испустити оно битно, средишњи чин целог ходочашћа, долично поштовање невиним жртвама", пита Голдштајн додавши да онај ко није дошао до споменика није ни био у Јасеновцу.

Он подсећа и да су двојица папа клечали и молили пред спомеником у Аушвицу и да је њихов симболични гест заувек упамћени историјски чин.

Прозвао је Бозанића и да је добар део проповеди у цркви у Јасеновцу посветио врло жустрој полемици у којој је рекао да се истина о жртвама комунистичког режима још увек у прећуткује и сакрива.

У Хрватској злочине комунизма скривају тек осамљени појединци или мале групе, рекао је Голдштајн и поручио Бозанићу да ће се, ако баци летимични поглед на новинске наслове унатраг задњих 20 година, уверити да је о злочинима комунизма писано и пише барем десет пута више него о злочинима усташког фашизма.

Голдштајн је кардинала подсетио да је по задњим подацима до сада пописано и обрађено 77.971 име и презиме јасеновачких жртава.

Уз оцене да је недозвољиво недопустиво оправдавати злочин Јасеновца диктатуром краља Александра и да је Јасеновац био важна компонента у жестини освете партизана на Блајбургу, Голдштајн наглашава да се не може сложити с изједначавањем Јасеновца и Блајбургу.

"Јасеновац је злочин геноцидног масовног убијања цивилних припадника три народа - Срба, Рома и Јевреја и злочин политичког терора над неистомишљеницима из редова сопственог народа, док је Блајбург ратни злочин масовног убијања разоружаних заробљеника четири војске - оружаних снага НДХ, немачког Вермахта, словеначке беле гарде и српско-црногорских четника, које су четири године ратовале на страни Зла",рекао је Голдштајн.

Бозанић је, са око 300 свештеника Загребачке надбискупије, у оквиру прославе Свештеничке године, 24. септембра посетио Стару Градишку, цркву и меморијално подручје у Јасеновцу.