Богородица Филеримоса у екуменској пећини?

У црногорској престоници Цетињу данас је представљен прелиминарни пројекат измештања иконе Богородице Филеримосе из музеја у адаптирану пећину у близини Цетињског манастира, Његошеве Биљарде и Двора краља Николе, чему се противи Митрополија црногорско-приморска.

Координатор пројекта Александар Богдановић казао је да би икона, заштитница Сувереног реда Малтешких витезова, била смештена у капели пећине, која би била екуменског карактера.

Сбутега: Љутиће се остале конфесије!

Он је казао да би пројекат требало да буде завршен за четири месеца, а да би реликвија за око годину дана могла бити премештена из Народног музеја на Цетињу у оближњу, адаптирану пећину.

Бодановић је навео да су разлози премештања иконе "потпуни изостанак" посета ходочасника тој реликвији, као и "чињеница" да су витезови Сувереног Малтешког реда незадовољни начином излагања њихове вишевековне заштитнице.

Инвестиција је вредна 9,6 милиона евра, а у адаптацију пећине биће укључене државе у којима је икона Филеримоса чувана - Русија, Србија, Малта, Грчка, Немачка, Белгија, Естонија и Данска.

Амбасадор Црне Горе при Светој столици и Сувереном, витешком Малтешком реду Антон Сбутега сматра да је предложено решење најбоље, јер се икона "није могла поверити ни једној црквеној заједници у Црној Гори, а да не изазове револт" неке друге.

Према, његовим речима Малтешки витезови немају претензија да буду власници иконе Филеримосе која је "у својој дугој историји доказала да бира места на којима ће остати".

Сбутега је саопштио да су Малтешки витезови пре неколико година понудили црногорској влади да откупе икону, али је понуда одбијена.

МЦП: Убирање прихода, а не духовност

Против овог плана је Митрополија црногорско-приморска (МЦП) Српске православне цркве која је данас поновила да се тиме "скрнави духовна, историјска и културна" вредност.

Митрополија сматра де је икони Филеримоси место у Цетињском манастиру заједно са реликвијама, честицом Часног Крста и десницом Јована Крститеља.

"Икони Филеримоси је место уз две светиње с којима је делила црквену и историјску судбину, а које се, примерено својој духовној и литургијској вредности чувају у катедралном храму Цетињског манастира", каже се у реаговању Митрополије.

Икону, честицу Часног Крста и десницу Јована Крститеља предали су на чување Острошком манастиру, односно Митрополији Црногорско-приморској 1941. године краљ Петар II Карађорђевића и Патријарх српски Гаврило Дожић, како би их сачували од немачке окупације.

Насиљем тадашње тоталитарне државне власти оне су насилно отуђене из манастира Острог 1952. године.

Честица и десница су 1978. године враћене на чување једином садашњем легалном имаоцу светиња - Митрополији Црногорско-приморској, односно тадашњем Митрополиту Данилу Дајковићу и оне се налазе у Цетињском манастиру.

Једнако важан сегмент приче о "збрињавању" иконе Мајке Божије Филеримосе, наводи се у саопштењу Митрополије, је у већ поменутој чињеници да се планови у вези са простором у којој ће бити смештена икона Филеримос и даље не дотичу њених превасходних богослужбених и молитвено-духовних својстава, користећи је искључиво као историјско-уметнички предмет, који служи једној јединој сврси - убирању прихода од туристичких посета.

"На крају, не најмање важно је подсетити да, и поред најава организатора овога "пројекта" да су италијански и француски геолози и други стручњаци ангажовани, постоји константна опасност од поновног изненадног избијања огромних количина воде, који би потенцијално угрозили не само икону, већ и животе људи који би се затекли у простору пећине као туристи или поклоници", каже се у саопштењу.