Савет Европе и даље "препоручује" промену устава БиХ

Кавусаглу је предводио делегацију Мониторинг тима, која је у  одвојеним сусретима разговарала са премијером РС Милорадом Додиком и председником Парламента Игором Радојичићем.

Он је поздравио промене у БиХ, које  су обухватиле потписивање докумената који се односе на питања ратних злочина, повратка и изборног закона у РС, али и указао да није било довољно напретка у реформи полиције и високог образовања, као ни у испуњавању услова из Споразума о стабилизацији и придруживању.

Примедбу је ставио и на неиспуњавање препорука за БиХ у ранијим извештајима Мониторинг мисије, посебно оне, која се односи на укидање институције омбудсмана РС.

Кавугоглу је рекао да треба ојачати институције на нивоу државе, како би оне биле функционалније и ефикасније.  "Постојање институција на нижим нивоима поткопава рад оне на државном нивоу", рекао је Кавугоглу.

Он је поздравио прудски споразум, који су раније одоговрили лидери три владајуће странке у БиХ Милорад Додик, Сулејман Тихић и Драган Човић.

Додик: Приче о референдуму исконструисане

Осврћући се на ове наводе , Додик је одбацио тврдње европских парламентараца да РС подрива институције БиХ и нагласио да су приче о референдуну у РС и сецесији- исконструисане.

Додик је поручио је да нису могуће "драматичне" промене Устава БиХ, наводећи да РС неће дозволити успостављање Владе БиХ уместо Савета министара, нити укидање ентитетског гласања.

Он је рекао да РС није препрека евроатланском путу БиХ.

Амерички званичник "забринут стањем у БиХ"

Заменик помоћника државног секретара САД Стјуарт Џонс изјавио је данас у Бања Луци да је у разговору са званичницима Републике Српске изразио забринутост због стања у БиХ, посебно због тога што није приметио конкретне акције које би убрзале пут БиХ ка евроатлантским интеграцијама.

Делимо заједничке ставове у погледу аспирација БиХ према ЕУ и евроатланским асоцијацијама, рекао је Џонс новинарима и додао да проблеми постоје у спровођењу тих ставова и привржености политичких лидера конкретним акцијама. 

"Углавном смо данас слушали шта имају да кажу политички лидери о практичним могућностима", казао је Џонс додавши да је задовољан оним што је цуо током разговора у Бања Луци. 

Он је, заједно са директором Секретаријата Савета ЕУ за западни Балкан, источну Европу и централну Азију Золтаном Мартинушом, у Бања Луци имао одвојене разговоре са председником РС Рајком Кузмановићем, премијером Милорадом Додиком и председником Скупштине РС Игором Радојичићем, као и лидерима Партије демократског прогреса и Демократске партије Младеном Иванићем и Драганом Чавићем. 

Џонс је казао да је посета БиХ потврда њеној привржености на европском путу од стране САД и ЕУ, те да је она на фону недавне посете потпредседника САД Џозефа Бајдена и високог комесара ЕУ Хавијера Солане БиХ. 

Форин аферс: Смрт Дејтона

Босна и Херцеговина је на ивици колапса. Институционални проблеми у тој држави могли би довести до нових подела и нових сукоба. Локална корупција и неспособност међународних званичника повећавају фрустрације, пише амерички магазин "Форин аферс".

 "Није сигурно да би се мир у БиХ дугорочно могао одржати, уколико се наставе постојећи трендови. Активности ка фрагментирању БиХ засигурно ће изазвати обнављање насиља. Искуство из 20. века нас учи да оно што почне у БиХ, ретко ту и остане", наводи се у тексту Патрис Мекмехон и Џона Вестерна.

Описујући генезу послератних проблема у БиХ, "Форин аферс" наводи да ангажман међународне заједнице, вероватно најамбициозније замишљен пројекат обнове у новијој историји, није дао жељене резултате па "локално становништво поново говори о могућности избијања новог рата".

 "После рата, у БиХ упумпано је 14 милијарди долара помоћи, чиме је та држава постала полигон за најшири и најиновативнији експеримент демократизације у историји. У експерименту је учествовало 17 различитих влада, 18 агенција УН и око 200 невладиних организација. У поређењу са највећим сличним подухватима у историји, попут обнове Немачке и Јапана после Другог светског рата, у Босну је, по глави становника, уложено неупоредиво више новца. Истрагом, која је спроведена 1999. године, откривено је да је око милијарду долара тог новца једноставно нестало", наводи "Форин аферс'.

 Аутори наводе да тај пројекат није дао очекивање резултате, јер је национално питање остало доминантно, док је економска ситуација све лошија. Истовремено, Мекмехон и Вестерн наводе да Милорад Додик отворено прети отцепљењем РС од БиХ, босански Хрвати траже више аутономије, а Харис Силајџић тражи централизацију.

На испиту кредибилитет ЕУ и НАТО

 У случају распада БиХ, сматрају аутори, настала би мала и рањива државица босанских муслимана, чиме би се, супротно интересима Вашингтона и Брисела, исламском свету послала погрешна порука.

 "Уколико међународна заједница не буде у стању да испуни обећања, онда се у питање доводи кредибилитет ЕУ и НАТО и њихов досадашњи улог у изградњу БиХ... Неуспех у Босни имао би још гори утицај на кредибилитет тих организација на светској сцени", сматра "Форин аферс".