Жустра расправа о аутономији Војводине

БЕОГРАД - Скупштина Србије данас је завршила начелну расправу о Предлогу закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине, док ће се Предлог статута, после нешто више од годину дана од усвајања у покрајинском парламенту, наћи пред посланицима сутра. Закон о надлежностима представио је премијер Мирко Цветковић. Посланици опозиције тврде да су ти акти противуставни, док владајућа већина сматра да уставни поредак и целовитост Србије ни на који начин нису угрожени.

Цветковић је рекао да се у Предлогу закона о утврђивању надлежности Војводине пошло од три основна принципа - потребе да се прошире постојеће надлежности, да сва предложена решења буду у складу са Уставом Србије и доследно спроведе процес децентрализације Србије и концепт покрајинске аутономије без елемената државности.

Изворне и поверене надлежности

Премијер је рекао да се надлежности АП Војводине могу поделити у две групе - изворне надлежности којим је утврђено да аутономне покрајине у складу са законом уређују питања од покрајинског значаја у уставом одређеним областима и поверене надлежности којем је утврђено да Србија може законом поверити аутономним покрајинама поједина питања из своје надлежности.

Он је рекао да ће се питања имовине и финансирања надлежности АП Војводине уредити посебним законима у оквиру планираних системских решења у тим областима.

Поред премијера, седници парламента присуствују и министри Оливер Дулић, Милан Марковић, Небојша Брадић, Слободан Милосављевић, Снежана Маловић, Томица Милосављевић, Петар Шкундрић, Божидар Ђелић и Светозар Чиплић.

Председник Законодавног одбора Скупштине Србије Влатко Ратковић изјавио је данас да је на Предлог закона о утврђивању надлежности Војводине поднето 170 амандмана.

"Подносиоци амандмана у највећем броју су посланици опозиције, док је из владајуће коалиције до отварања начелне расправе, која је у току, поднето десетак амандмана", рекао је Ратковић Танјугу.

Он је указао да су садржина амандмана и расправа у појединостима добили на квалитету, истакавши да "посланици више не подносе амандмане увредљиве садржине, као ни оне којима се тражи брисање целог закона".

Ратковић је навео да су томе допринеле измене Пословника, као и одлука Законодавног одбора да одбаци све амандмане којима се тражи брисање свих чланова са истоветним образложењем и "начелним ставом да закон не ваља".

Он је подсетио да су такви амандмани непотпуни и да исказују начелни став, па се у расправи у појединостима не могу подносити, а уколико буду поднети - одбацују се.

"То доприноси конструктивној расправи и квалитетном раду парламента", оценио је Ратковић и напоменуо да су Влада Србије, матични одбори и, у дану за гласање, парламентарна већина, до сада прихватили значајан број амандмана.

СРС: Први корак у разграђивању Србије

Током расправе о предлогу закона, посланици Српске радикалне странке оценили су да Закон о утврђивању надлежности Војводине представља први корак у разграђивању Србије и да ће, "осим отцепљења те покрајине, отворити та питања и у другим, ровитим, деловима земље".

Предложени закон даје Војводини обрисе државности и представља почетак стварања државе у држави, сматрају радикали, који су рекли да "режим Бориса Тадића таквим законским актима озбиљно крши Устав Србије".

Током расправе у републичком парламенту о предлозима Статута Војводине и Закона о утврђивању надлежности покрајине, која почиње сутра, посланици опозиције ће, према најавама, настојати да аргументују тврдње о противуставности аката, док ће владајућа већина бранити став да уставни поредак и целовитост Србије ни на који начин њима нису угрожени.

Странке већине настојаће током расправе и да пруже уверавања да се Србија увођењем модерног концепта аутономије приближава европским демократијама.

До краја недеље

Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић рекла је да очекује да ће процес потврђивања Статута и изгласавања Закона о надлежностима Војводине бити готов до краја новембра.

"Током ове недеље требало би да расправу приведемо крају и, како сам то планирала и раније говорила, у новембру, крајем ове или почетком следеће недеље изгласамо ове две тачке. Мислим да ће, наравно, већина парламентараца гласати и за једну и за другу", рекла је Ђукић-Дејановић раније Тањугу.

Владајућа већина одбацила је тврдње опозиције о противуставности предложених аката, истичући да они ни у једном сегменту не излазе из уставног оквира.

Посланик и портпарол Демократске странке Јелена Триван изјавила је да оба акта проистичу из Устава Србије и истакла да су они садржајем у складу са оним што највиши правни акт државе прописује када је у питању децентрализација и аутономија Војводине.

Она је казала да је парламентарна дебата најбољи начин да све странке изнесу своје мишљење о предложеним актима и додала да оне за то имају довољно времена, с обзиром на то да дебата о њима траје нешто више од годину дана.

СПС: Компатибилно са Уставом

Шеф посланика Г17 плус Сузана Грубјешић најавила је да ће та странка подржати Предлог статута и пратећи закон, јер је, како је објаснила, уверена да је то само први корак у стварној децентрализацији и регионализацији Србије.

Грубјешићева је казала да Статут Војводине може да послужи као пример другим регионима да је могуће политичко организовање и ван централне власти.

"За нас нема дилеме да су несумњиве историјске, културне и етничке посебности довеле до аутономије Војводине", истакла је шеф посланика Г17 плус.

Посланик Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић најавио је да ће та странка подржати оба акта, с обзиром на то да су, како је казао, у Предлог статута Војводине увршћени амандмани СПС којима су из тог предлога елиминисани сви елементи државности.

Милићевић је додао да је предложени текст после усвајања амандмана социјалиста компатибилан са највишим правним актом Србије.

Коалициони партнери социјалиста, Партија уједињених пензионера Србије и Јединствена Србија такође ће, према најавама представника тих странака, подржати предложене акте.

СВМ задовољна

Предлози Статута Војводине и закона о утврђивању надлежности покрајине прихватљиви су и за Савез војвођанских Мађара, иако, према речима посланика те странке Балинта Пастора, та странка није задовољна степеном аутономије коју ће ти акти омогућити.

Он је додао да приликом израде Предлога закона о утврђивању надлежности Војводине нико није мислио о сецесији, те да ће због тога СВМ подржати закон.

"Наша подршка је евидентна. Правно-техничке измене нису ништа суштински промениле ни у Закону ни у Статуту, па ћемо ми те акте подржати", рекао је Пастор новинарима у републичком парламенту.

Према његовим речима, иако су опозиционе посланичке групе поднеле више од 100 амандмана питање је дана када ће Војводина добити аутономију у складу са Уставом Србије.

Пастор је додао да очекује да ће се пред посланицима Скупштине Србије ускоро наћи и Предлог закона о јавној својини како би она била враћена свим локалним самоуправама.

И Лига социјалдемократа Војводине ће, према речима посланика ЛСВ Бојана Костреша, подржати предложене акте, јер, како је објаснио, додељују максималне надлежности Војводини у складу са Уставом Србије.

"Задовољни смо корекцијама предлога Статута Војоводине и Закона о надлежностима, јер смо успели да Нови Сад буде главни град Војводине, да има представништва у Бриселу и да има Академију наука", рекао је Костреш.

СРС: Једна од највећих историјских грешака

Странке опозиције, изузев Либерално-демократске партије, јединствене су у ставу да предложени акти воде ка одвајању Војводине из Србије, а њихови представници у изјавама Тањугу поновили су да ће гласати против усвајања тих аката.

Шеф посланика радикала Драган Тодоровић поновио је став СРС да предложени акти за циљ имају цепање Србије, додајући да ће њихово усвајање бити "једна од највећих историјских грешака".

Напредњаци, такође, сматрају да предлози Статута Војводине и Закона о утврђивању надлежности воде ка сецесији покрајине и најављују да ће тражити оцену уставности тих аката.

Посланик ДСС-а Жељко Томић истакао је да је та странка против оба акта, јер су, како је казао, сепаратистички и за циљ имају стварање државе у држави, док је Нова Србија оценила да су предложени акти у свим одредбама противуставни и предложила да они буду повучени из скупштинске процедуре.

Јовановић: Статут и Закон су компромис владајуће коалиције

Шеф посланичке групе Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић оценио је данас да су предлози Статута и Закона о надлежностима Војводине изрази унутрашњег компромиса владајуће коалиције која није довољно водила рачуна о интересима грађана, али да ће посланици ЛДП предложене акте ипак подржати.

"Ми на тај статут и закон пристајемо, јер желимо да се супротставимо политици прошлости коју формулишу Коштуница, Николић и Шешељ рачунајући на страхове грађана Србије који произлазе из чињенице да на нашим просторима државе трају краће од мандата владе у некој нормалној земљи", казао је Јовановић новинарима у парламенту.

Јовановић је оценио да "све оно што је пратило израду и усвајање Статута и Закона о утврђивању надлежности у покрајинском парламенту превише компромитује владајућу коалицију", и додао да Војводина усвајањем тих законских аката "неће бити даље од Србије, али да ће наставити да пропада".

"Ми имамо најскупљу и најнеспособнију државу у Европи. Очигледно је да владајућа коалиција нема снаге за ону врсту политике која захтева суштинске промене у друштву", рекао је Јовановић.

Он је казао да су Устав 2006. године заједно писале и опозиционе и владајуће странке, а да Србија данас плаћа за тада начињене компромисе због којих су и предложени војвођански акти лоши.

Акти, како је рекао, "истовремено бране Србију од Војводине и Војводину од Србије, што је неприхватљиво и за сваку осуду".

Чанак: Подржаћемо закон о утврђивању надлежности

Лидер Социјалдемократа Војводине Ненад Чанак најавио је данас да ће та странка подржати Предлог закона о утврђивању надлежности Војводине, јер су, како је рекао, примедбе које су имали уврштене у тај акт.

Чанак је новинарима у парламенту казао да Војводина тим актима не добија ништа и да су све надлежности осим две изборне - да има право на мишљење и право на чланове појединих државних предузећа без права гласа, поверене надлежности, и да се оне могу променити променом закона.

"Ова регулатива је толико мала да се на њој не може изградити аутономност Војводине", истакао је Чанак.

Он је одбацио тврдње дела опозиције да су предложени акти сепаратистички.

"Они који спомињу о држави у држави морају да се сете да је њихово такво размишљање направило неколико држава ван државе", рекао је Чанак.

Он је додао да је таква политика најпре Слободана Милошевића, а потом и Војислава Коштунице за последицу имало смањење државе.

Главни град и административни центар

Предлог Статута Војводине покрајински парламент усвојио је 14. октобра прошле године, а у скупштинску процедуру упућен је почетком новембра.

У међувремену је, на захтев покрајинског парламента, 9. новембра био повучен из процедуре, због техничке грешке који се односи на статус Новог Сада у члану 10 тог акта.

Нови Сад је после исправки дефинисан као главни административни центар Војводине, а не као њен главни град, како је писало у ставу један тог члана, а положај града, као главног административног центра Војводине, уређује се покрајинском скупштинском одлуком, у складу са законом.

Јавно правобранилаштво

У Предлогу статута Војводине даље пише да се имовина Војводине, начин њеног коришћења и располагања уређује законом, а да су својини Покрајине ствари које, на основу закона, користе органи Војводине, установе и јавна предузећа, чији је она оснивач и друге покретне и непокретне ствари.

Одлуком покрајинске скупштине одређују се, пак, органи надлежни за њено управљање, у складу са законом којим се уређује јавна својина. Послове правне заштите имовинских права и интереса Војводине, како пише у Статуту, обавља Покрајинско јавно правобранилаштво.

У Предлогу статута Војводине јасно је наведено да је право грађана на аутономију уставно право, јасније је дефинисана територија Војводине, брисана је надлежност покрајинске администрације у додели одликовања и "дотеран" члан који регулише изворне приходе Војводине.

У члану један пише да је Војводина аутономна покрајина грађанки и грађана који у њој живе, у саставу Републике Србије.

Војводина је регија у којој се традиционално негују вишекултуралност, вишеконфесионалност и други европски принципи и вредности и она је неодвојиви део Републике Србије.

Статутом је дефинисано да територију Покрајине чине територије јединица локалних самоуправа у њеним географским областима - Бачка, Банат и Срем, утврђене законом, да се она не може мењати без сагласности њених грађана, изражене на референдуму.

Референдум је, предвиђено је тим актом, пуноважан, уколико је на њему гласала већина грађана који имају изборно право и пребивалиште на територији Војводине.

Покрајински органи, политичке организације, група или појединац не могу присвојити право грађана на покрајинску аутономију, нити успоставити власт у органима Војводине мимо слободно изражене воље грађана.

Статутом је загарантована национална равноправност, што пише у члану шест, којим се дефинише да су у Војводини Срби, Мађари, Словаци, Хрвати, Црногорци, Румуни, Роми, Буњевци, Русини и Македонци, као и друге, бројчано мање националне заједнице које у њој живе, равноправни у остваривању својих права.

У оквиру спољне политике Србије

Предлогом закона о утврђивању надлежности Војводине утврђене су надлежности покрајине у око 20 области - просторног планирања, регионалног развоја, изградње објеката, пољопривреде, водопривреде, шумарства, ловства и риболовства, туризма, заштите животне околине, индустрије, саобраћаја, просвете, спорта, културе, здравства...

Војводина, како се наводи у предлогу закона, у складу са Уставом Србије и Статутом Војводине, уређује надлежност, избор, организацију и рад органа и служби које оснива.

У предлогу је наведено и да Војводина сарађује са одговарајућим територијалним заједницама других држава, у оквиру спољне политике Србије, уз поштовање територијалног јединства и правног поретка Србије.

Војводина може да закључује међурегионалне споразуме у оквиру своје надлежности и може бити члан европских и светских удружења региона и у оквиру своје надлежности оснивати представништва у регионима Европе, односно у Бриселу, у складу са Уставом и Статутом.

Наведено је и да посланик Скупштине Војводине не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен због изнетог мишљења или давања гласа на седници скупштине или њених радних тела, а исто се односи и на председника и чланове извршног органа Војводине.