Завршена расправа пред МСП - саветодавно мишљење средином 2010.

ХАГ - У Палати мира у Хагу данас је излагањем аргумената Венецуеле и Вијетнама завршена деветодневна расправа о питању легалности сецесије Косова пред Међународним судом правде (МСП), коју је, на иницијативу Србије, затражила Генерална скупштина Уједињених нација у октобру прошле године.

МСП је оставио рок државама учесницама у расправи да до 22. децембра доставе писане одговоре на три питања која су поставиле судије из Марока, Бразила и Сиера Леонеа, а после чега би суд требало да проучи изнете аргументе, како током писаним путем, тако и током усмене расправе у другој фази поступка .

Прво питање које је поставио судија Абдул Г. Корома из Сиера Леоне гласи "како принципи међународног права дозвољавају сецесију ентитета без сагласности државе", пошто су се током расправе чули бројни аргументи којима је оспоравано да међународно право забрањује сецесију ван контекста деколонизације.

Бразилац Антонио Августо Кансадо Тринидаде и Мароканац Мухамед Бенуна поставили су два дугачка питања која се односе на објашњење контекста и околности које су претходиле доношењу једностране декларације о независности Косова.

Претња држави и међународној заједници

Последњег дана правне битке за Косово, Венецуела и Вијетнам су, бранећи српске интересе поручили да сецесија Косова од Србије није сагласна са међународним правом и да угрожава, не само територијални интегритет и суверенитет Србије, већ и међународни поредак уопште.

Венецуела је изнела став да су опасне тврдње појединих држава које заступају тезу да ентитети стичу право на сецесију услед кршења људских права и упозорила да би такво тумачење државама дало идеју да наставе кршење права како би спречиле могућност сецесије, а не да се боре за изградњу демократских институција и вредности.

Пошто су саслушале ставове Србије, затим аутора једностране декларације о независности Косова, као и још 28 држава, међу којима се нашло и свих пет сталних чланица Савета безбедности УН, 15 судија МСП на челу са Јапанцем Хисашијем Овадом проучиће и одмерити изнете аргументе по добијању писаних одговора на данашња три питања.

Потом ће већином гласова, како се очекује, најкасније половином идуће године, МСП донети саветодавно мишљење о легалности сецесије Косова које није обавезујуће за државе, али ће, како су оценили стручњаци, имати велику правну, као и политичку и моралну тежину.

Шеснаест према дванаест

Током расправе, аргументе у прилог одбране српских интереса изнело је 12 држава, међу којима су Кина, Русија, Аргентина, Бразил, Боливија, Румунија, Шпанија, Кипар, Венецуела, Вијетнам, Бурунди и Лаос.

У прилог независности Косова аргументацију су предочиле Албанија, Аустрија, Азербејџан, Бахреин, Хрватска, Данска, Финска, Француска, Немачка, Јордан, Сијера Леоне, Холандија, Норвешка, Саудијска Арабија,Велика Британија и Сједињене Америчке Државе.

У разматрање је укључено укупно 36 држава, а коментаре на писане изјаве у првој фази поступка доставило је 14 земаља, рачунајући и Србију.

Аутор једностране декларације

Приштинска делегација је у МСП присутна под називом "аутор једностране декларације", пошто самопроглашена држава Косово није чланица Уједињених нација.

Српска делегација, с амбасадором Србије у Паризу Душаном Батаковићем на челу, поручила је првог дана заседања да једнострана декларација о независности Косова представља изазов Уједињеним нацијама и ауторитету светске организације, а нарочито њеној способности да убудуће делује на остварењу једног од својих основних начела - одржању мира и безбедности.

Делегација је, такође, изразила очекивање да ће суд своје саветодавно мишљење засновати искључиво на међународном праву, независно од политичких консидерација и односа моћи између појединих држава, као и да неће дозволити урушавање основних принципа на којима је заснован међународни поредак - суверетитет и територијални интегритет држава, али и спремност за повратак преговарачком столу.

С друге стране, делегација из Приштине, са Скендером Хисенијем на челу, бранила је сецесију Косова тврдњом да је једнострана декларација о независности "воља косовског народа", истовремено одбацујући било какву могућност за отварање нових преговора о статусу.

Из МСП су поручили да ће, иако 15 судија долазе из различитих окружења и да би могло да буде различитих погледа у вези са тим питањем, коначно усвојени став представљати став суда у целини.

Осам од 15 судија МСП долази из држава које су признале Косово.

Једнострано проглашену независност Косова до сада су признале 63 од 192 државе чланице УН.