Застој у дијалогу угрожава кандидатуру

Србија неће добити статус кандидата за чланство у Европској унији уколико Београд већ током наредне недеље не постигне договор са Приштином о регионалном представљању Косова, рекли су Танјугу дипломатски извори у Бриселу.

"Ми очекујемо напредак у дијалогу већ до половине фебруара", рекао је Танјугу извор близак немачкој мисији при ЕУ.

У супротном, напомиње тај извор, "нећемо моћи да подржимо кандидатуру Србије крајем месеца".

Договор о представљању у "фото финишу" трке за статус?

Договор Београда и Приштине о регионалном представљању Косова и то у наредних недељу дана гарантује Србији добијање статуса кандидата, рекли су Танјугу дипломатски извори у Бриселу.

Најновији предлог, који се ослања на идеју Међународне кризне групе, а која је и раније неформално разматрана у неким круговима унутар ЕУ, предвиђа да уз назив Косова на регионалним скуповима у фусноти стоји Резолуција 1244, али и мишљење Међународног суда правде.

Упркос новим предлозима Београда, појачаном притиску Запада и напорима европског посредника Роберта Купера, Приштина упорно одбија свако помињање Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација приликом представљања Косова на регионалним скуповима, сазнаје Танјуг из дипломатских извора у Бриселу.

Резолуција 1244 из јуна 1999, којом се потврђује суверенитет тадашње Савезне републике Југославије на Косову, остаје, како кажу ти извори, главни камен спотицања у дијалогу Београда и Приштине о регионалном представљању Косова, који су у прекиду већ више од два месеца.

Напредак у решавању питања представљања очекује се до половине фебруара, у противном, како је Танјугу изјавио извор близак немачкој мисији при ЕУ, изостаће подршка кандидатури Србије крајем месеца.

Саговорници Танјуга су такође навели да се у случају да Србија не добије статус кандидата крајем фебруара или почетком марта, о том питању највероватније више неће расправљати до децембарског самита ЕУ.

И док представници бриселске администрације критикују Србију "да све ради у последњем тренутку", шеф београдског преговарачког тима Борислав Стефановић негира ту оцену и у изјави је Танјугу истиче да је Београд конструктиван, да даје нове предлоге, што, како је навео, увиђа и међународна заједница.

Насупрот томе, тврди Стефановић, Приштина отеже преговоре.

Кохе диторе данас пише, позивајући се на дипломатске изворе у Бриселу, да се повећава притисак да се пронађе решење у преговорима Београда и Приштине, као и да је Београду скренута пажња да не чека последњи тренутак.

Приштински дневник преноси изјаву дипломате из бриселске администрације да уколико не буде пронађено решење о регионалном представљању и уколико недостатак тог решења лежи у неспремности Београда за компромис, шансе Србије за добијање статуса кандидата нису велике.

Како преноси Коха, представљање Косова на регионалним скуповима уз фусноту која би садржала позивање на Резолуцију 1244, али и на мишљење Међународног суда правде, идеја је коју би могао да прихвати Београд и зато се сада очекује већи притисак на Приштину.

Међутим, и овај предлог, делом заснован на сугестији из недавног извештаја Међународне кризне групе, наишао је на хладан пријем у Приштини, док су председница Косова Атифете Јахјага и заменик косовског премијера Хајредин Кучи најавили заоштравање става Приштине, наводећи да ће тражити да Косово буде представљено под својим уставним именом "Република Косово".

То у сваком случају представља корак уназад у односу на претходни пристанак Приштине да приликом представљања стоји само реч Косово, са фуснотом о чијем садржају није постигнута сагласност.

"Политичко забавиште"

Немачки амбасадор у Приштини Ернст Рајхел назвао је јуче овај став "политичким забавиштем" и указао да Немачка и Француска обично на међународним скуповима у свом називу немају "Република", па не види разлог да тако не буде и у случају Косова.

Бриселске дипломате објашњавају ово затезање од стране Приштине све слабијом унутрашњеполитичком позицијом Хашима Тачија, који се налази под појачаним притиском "патриотске опозиције", а нарочито странке Самоопредељење Аљбина Куртија.

Шеф београдског преговарачког тима у дијалогу са Приштином Стефановић није данас желео да коментарише предлоге и решења о којима извештавају приштински медији.

Он је раније ове недеље изјавио да је Приштини предложено неколико опција "од којих свака садржи Резолуцију 1244, па ћемо видети даље".

Додао је и да је наш тим у сталним консултацијама са међународном заједницом која разговара са Приштином и да се нада да ће сви ти напори дати резултат у приближавању ставова две стране.

"Наше позиције су јасне и оне се неће променити нарочито око употребе Резолуције 1244. Има ту више опција, више предлога и махом су то предлози наше стране", казао је шеф београдског тима и додао да ће јавност одмах, ако буде одређен датум наставка преговора, о томе бити обавештена.

Има простора за компромис

Програмски директор Међународне кризне групе за Балкан Марко Прелец каже да простора за компромис још има, али да је питање да ли ће га Београд и Приштина искористити .

"Београд не губи ништа у правном смислу ако пристане да се 1244 не спомене. Спомињање или не спомињање резолуција СБ УН-а их не ставља ван снаге", изјавио је Прелец за Танјуг и додао да иста резолуција, у крајњој линији, обавезује и Србију да повуче своје институције са Косова.

"Мислим да је читава дебата око 1244 пуки симптом озбиљније болести, а то је да се и у Србији и у Косову питање међусобних односа не разматра искрено, него на театралан, крајње симболичан начин, ко кога може да више порази и осрамоти", каже он.

Прелец сматра да би застој у европским интеграцијама Србије био лош не само за Србију и регион, већ и за Косово.

"Што је Србија више на европском путу, то је моћ условљавања Европе јача, и супротно, сто је Брисел даљи од Београда, то Косову прети већа опасност да остане само са Србијом у балканској изолацији", закључио је он.

Министри иностраних послова земаља чланица ЕУ састаће се у Бриселу последњег дана фебруара како би размотрили да ли је Србија испунила услове које је крајем прошле године поставио Европски савет.

Први међу тим условима је наставак дијалога Београда и Приштине и постизање споразума о регионалном представљању Косова.

Министри иностраних послова земаља чланица ЕУ састаће се у Бриселу последњег дана фебруара како би размотрили да ли је Србија испунила услове које је крајем прошле године поставио Европски савет.

Први међу тим условима је наставак дијалога Београда и Приштине и постизање споразума о регионалном представљању Косова.

Дијалог је, међутим, у прекиду већ више од два месеца због немогућности две стране да се сложе око помињања резолуције Савета безбедности УН 1244 испод имена Косова.

Извор Танјуга је подсетио да је немачки министар спољних послова Гвидо Вестервеле током недавног сусрета са шефом српске дипломатије Вуком Јеремићем упозорио саговорника да су рокови на измаку.

Вестервеле је тада јавно поручио да се неће дозволити да се понови ситуација из децембра прошле године, када је дијалог текао напоредо са састанцима Савета, а споразум о интегрисаним прелазима постигнут буквално у последњи час.

О статусу или сад или тек у децембру

И други дипломатски извори потврђују да ће Србија тешко добити статус без споразума о представљању.

"Пракса Србије да све ради у последњем тренутку наилази на веома лош пријем у Бриселу", рекао је Танјугу високи званичник Европске комисије задужен за питања Балкана и додао да се "тиме подрива међусобно поверење између ЕУ и Србије".

"Услови које је Савет поставио пред Србију су веома јасни и таксативно су наведени. Уколико не буду испуњени, ни оне земље које се не слажу са немачким ставом неће моћи да инсистирају на кандидатури", упозорио је овај званичник.

Саговорници Танјуга су такође навели да се у случају да Србија не добије статус кандидата крајем фебруара или почетком марта, о том питању највероватније више неће расправљати до децембарског самита ЕУ.