Закон о Агенцији за борбу против корупције у Скупштини

БЕОГРАД - Влада Србије упутила је данас на разматрање по хитном поступку у скупштинску процедуру Предлог закона о формирању Агенције за борбу против корупције, један од најважнијих антикорупцијских закона, који предвиђа обавезу функционера да пријаве целокупну имовину.

Уколико парламент усвоји тај пропис престаће да важи тренутно актуелни Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција. Поступци који су започети пред Републичким одбором за решавање о сукобу интереса биће завршени по новом закону о Агенцији, а тај закон би се примењивао од 1. октобра 2009. године.

И затвор за функционере

Најважније надлежности Агенције за борбу против корупције су надзор над спровођењем Националне стратегије за борбу против корупције и Акционог плана, решавање о сукобу интереса, вођење регистра функционера и њихове имовине, обављање послова у складу са законом којим је уређено финансирање политичких странака, међународна сарадња у борби против корупције...

Предлог закона предвидео је да се функционер, уколико не пријави имовину или да лажне податке у намери да прикрије податке о имовини, казни затвором од шест месеци до пет година.

Уколико функционера осуде на казну затвора, он више неће моћи да обавља јавну функцију, односно престаће му радни односу у складу са законом.

Такође, биће му забрањено да десет година обавља јавну функицију од дана правоснажности пресуде.

Драконски по џепу

Поред затворских казни, нацрт закона је предвидео и новчане казне, па ће тако казну од 10 до 50 хиљада платити онај функционер који је, између осталог, прихватио другу јавну функцију супротно закону, приликом ступања на дужност, односно током вршења јавне функције није писмено обавестио свог непосередно претпостављеног о чињеници да постоји сумња да постоји сукоб интереса.

Новчаном казном казниће се функционер који није обавестио да је примио поклон, који је утицао на повезано лице да прими поклон у вези са вршењем јавне фунцкије, који пријави имовину након истека одређеног рока или не уплати имовинску корист пошто се утврди да је, супротно овом закону, обављао другу јавну функцију, посао или делатност.

Новчаном казном од 100 хиљада до милион динара биће кажњено правно лице ако без сагласности Агенције заснује радни однос или обави пословну сарадњу са функционером коме је престала јавна функција.

Предлог закона је предвидео да Агенција за борбу против корупције координише рад државних органа у том послу, примењује прописе из области решавања сукоба интереса и контролише примену прописа о финансирању политичких странака и изборних кампања.

Један од ускова за ЕУ

Конвенцијом Уједињених нација против корупције, коју је ратификовала и Србија, предвиђено је формирање независног тела за спречавање корупције, што је и један од услова за придруживање земље Европској унији.

Агенција, иако самостална и независан државни орган, одговара Народној скупштини за послове из своје надлежности.

Агенцију чине директор и Одбор који, према нацрту закона, има девет чланова, а које бира српски парламент на предлог овлашћених предлагача.

Међу њима су председник Републике, Влада Србије, Административни одбор скупштине, Врховни касациони суд, Државна ревизорска институција, заштитник грађана и повереник за информације од јавног значаја, Социјално-економски савет, Адвокатска комора Србије и Удружење новинара.

Чланови Агенције бирају се на четири године.