За обнову српских цркава два милиона долара од Русије

Мисија ОЕБС у српској покрајини Косово треба да обрати посебну пажњу на ситуацију са повратком избеглих и јасније реагује на изражавање међуетничке нетрпељивости и провокације албанских екстремиста, усмерених на дестабилизацију ситуације у Покрајини и потискивање српског становништва, изјавио је стални представник Русије при ОЕБС-у Анвар Азимов.

Азимов је на јучерашњој седници Сталног савета ОЕБС-а у Бечу рекао да су успостављање стабилности и безбедности, решавање питања осигурања права неалбанских националних заједница, очување српског културног и верског наслеђа и успостављање процеса стабилног повратка избеглих и расељених, кључни задаци утврђени у Резолуцији 1.244 Савета безбедности Уједињених нација.

Та резолуција остаје важећа у пуној мери и даље је "једина легитимна база за решавање косовског питања, обавезна за све", пренела је речи руског дипломате агенција Итар-Тасс.

Крајње незадовољавајуће стање у области повратка избеглих

"На жалост, ситуација у Покрајини је у области међуетничких односа непромењена, напретка у превладавању дубинских противречности између српске и албанске заједнице практично нема. Одржава се нестабилност у области безбедности, чија је последица крајње незадовољавајуће стање у области повратка избеглих", рекао је Азимов.

Према речима сталног представника Русије при ОЕБС-у, забрињавајућа је ситуација и у области очувања српског верског и културног наслеђа, нарочито пошто су снаге НАТО (Кфор) одлучиле да напусте четири српске светиње.

"Од 1999. године уништено је и оскрнављено више од стотину манастира и цркава, укључујући средњовековне споменике који су под заштитом УНЕСКО-а. Нови слични случајеви нису ретки, а напори у обнављању цркава наилазе на недостатак финансијских средстава", рекао је Азимов.

Питање међународног статуса Покрајине је и даље отворено

Руски дипломата се заложио за активнију улогу ОЕБС-а у решавању тих проблема и подсетио да је влада Русије донела одлуку да у 2010. и 2011. години издвоји два милиона долара за финансирање радова на обнови.

Азимов је поновио став да у консултативном мишљењу Међународног суда правде од 22. јула није одобрена чињеница отцепљења Покрајине од Србије.

"Суд је оценио само Декларацију, посебно се ограђујући да није разматрао у ширем контексту питање права српске Покрајине на отцепљење. У својим закључцима суд се није изјашњавао у односу на правне последице усвајања Декларације, значи, закључак судске инстанце у Хагу не може да буде оправдање за тзв. косовску државност и питање међународног статуса Покрајине је и даље отворено", закључио је стални представник Русије при ОЕБС-у.