Влада утврдила други сет закона о рационализацији управе

БЕОГРАД - Влада Србије утврдила је данас Предлог закона о одређивању максималног броја запослених у локалној администрацији, којим је предвиђено да се број стално запослених чиновника у општинским администрацијама смањи за 15 одсто.

Реч је о другом из сета закона којим би требало да буду створене претпоставке за трајну рационализацију државне управе у Србији.

Влада је прошле седмице утврдила и Предлог закона о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији, који предвиђа да без посла остане 3.400 стално запослених у државној администрацији, а да се број ангажованих на одређено време ограничи на десет одсто стално запослених.

Четири стално запослена на хиљаду становника

Према данас утврђеном предлогу закона без посла би требало да остане 5.648 од укупно 37.789 запослених у општинским администрацијама, а они који остану без посла добиће отпремнину и накнаду за незапослене.

Основни критеријум за утврђивање максималног броја запослених је четири стално запослена чиновника на хиљаду становника, и на основу њега је утврђено да 110 општина у Србији има вишак запослених, а да 35 има оптималан број запослених.

Највеће смањење броја запослених планира се у Београду, где би без посла требало да остане 585 запослених у локалној администрацији, и Ниш, где у локалној управи постоји вишак од 518 радника.

Према утврђеном предлогу закона, број запослених на одређено време неће моћи да буде већи од десет одсто броја стално запослених.

Општине ће, при том, моћи да самостално одлучују да ли ће смањити администрацију до максималног броја чиновника, или ће вишак запослених плаћати самостално.

То значи да ће држава на сваки 0,1 промил изнад максималног броја запослених трансфери из републичког буџета бити умањени за један одсто опредељених месечних трансфера у текућој години.

Општинама ће бити дат рок до 31. децембра за израду нове систематизације радних места.

Закон се неће односити на 63.876 запослених у локалним институцијама које се не финансирају из буџета.

Председник Сталне конференције градова и општина и општине Нови Београд Ненад Миленковић рекао је Танјугу да је најављено смањивање броја запослених у локалној самоуправи очекивано, с обзиром на владин план смањења трошкова државне администрације, али да број становника не би требало да буде једини критеријум за рационализацију.

"Иако сам председник најбројније београдске општине, сматрам да су још неки критеријуми требали да буду размотрени, као што су величина територије, привредна активност или обим посла, који је, такође, мерљива категорија", казао је Миленковић.

Економисти поздрављају настојања владе

Економисти поздрављају настојање Владе Србије да рационализује број запослених у државној управи, и уверени су да ће план смањења броја запослених наићи на добар одговор Међународног монетарног фонда, са којим би требало да буде постигнут договор о новој транши кредита у оквиру стенд-бај аранжмана.

Економски стручњаци, међутим, не знају засигурно колико далекосежне финансијске ефекте ће владин план смањења администрације имати.

Министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила је недавно да ће уштеда у државној каси остварена отпуштањем запослених у јавном сектору бити видљива већ следеће године.

Отпремнине ће, како је објаснила, износити 50 одсто годишње плате, тако да ће уштеда у буџету бити половина годишњих зарада отпуштених радника.

Професор економије Небојша Савић је Танјугу изјавио да је стратегија Владе Србије да пред делегацију ММФ-а изађе са предлогом смањења државне администрације за десет одсто добар потез који ће дати резултат на дужи рок.

"Чињеница је да код нас мора да дође до преструктурирања фискалних расхода и целог фискалног система, и ова мера, иако не би дала резултат у следећој години због издатака за отпремнине, она би дугорочно дала добар резултат", оценио је Савић.

Економски стручњак Љубомир Маџар је оценио да је мала вероватноћа да ће Влада Србије уштедети значајна средства отпуштањем вишка запослених у државној администрацији.

Према његовим речима, чак и када би се отпустило свих 30.000 људи који раде у државној управи, то не би било спектакуларно смањење јер неће бити обухваћени запослени у здравству, просвети и МУП-у.

Професор на економском факултету у Београду Млађен Ковачевић је Танјугу изјавио да постоји потпуна сагласност политичара и стручњака да се јавна потрошња смањи, као и да "није смело ни да се дозволи да нам то сугерише ММФ".

"Поставља се и питање морала претходних влада које су дозволиле да се толико повећа администрација и да толико чиновника ради у државној администрацији. То се мора смањити, не само зато што то ММФ тражи већ и зато што су такве економске могућности Србије да то не може више да се одржи", рекао је Ковачевић.

Он је изразио и резервисаност када је реч о ефектима рационализације државне управе и смањења броја запослених.

"Влада се определила за смањење броја запослених, питање је само колико ће то моћи да се оствари и какви ће ефекти бити, јер треба спремити отпремнину за људе који одлазе. Сматрам да би требало размишљати и о ономе што је Румунија урадила. Та земља је смањила плате многих чиновника", казао је Ковачевић и оценио да су плате државних чиновника и даље високе када се има у виду продуктивност тих радних места.