Усвојен Закон о сарадњи са Међународним кривичним судом

БЕОГРАД - Скупштина Србије усвојила је данас Закон о сарадњи са Међународним кривичним судом, којим се уређује поступак сарадње Србије и те међународне судске инстанце.

За тај законски предлог од 128 присутних посланика гласало је 127, док један посланик није гласао.

Закон прописује да особи која је правоснажно осуђена, било пред Међународним кривичним судом или домаћим правосудним органима, не може бити поново суђено за исто кривично дело.

Такође, законом је искључена и могућност да се окривљеном за исто кривично дело истовремено суди пред домаћим судом и Међународним кривичним судом.

Окривљени, који је пресудом домаћег суда правноснажно осуђен, а потом за исто кривично дело одлуком Међународног кривичног суда ослобођен кривице, кроз поновно спроведен судски поступак биће ослобођен од оптужби.

Закон садржи нужна ограничења у сарадњи, која проистичу из права суверености Србије.

Министарство правде, у интересу кривичног поступка који се води пред српским правосудним органима, заштите националних интереса и безбедности, може одложити извршење захтева за пружање правне помоћи Међународном кривичном суду.

До одлагања извршења захтева може доћи и уколико је изјављен приговор ненадлежности или недопуштености покретања и вођења кривичног поступка пред том међународном судском инстанцом. Законом је детаљно уређена правна помоћ пред Међународним кривичним судом, а посебно присуство представника тог суда, као и радње које он може да обавља на територији Србије.

У односу на доказе прикупљене пред Међународним кривичним судом, закона предвиђа да се они могу користити пред домаћим правосудним органима, у предметима који су уступљени од међународног суда, али само уколико су прибављени у складу са Статутом и Правилима о поступку и доказима.

Међународни кривични суд, са седиштем у Хагу, основан је на дипломатској конференцији Уједињених нација у Риму 17. јула 1998. године, као стална међународна судска институција за гоњење и кажњавање починилаца најтежих кривичних дела - злочина геноцида, злочина против човечности, ратних злочина и агресије.

Посланици Скупштине СРЈ јуна 2001. године усвојили су Закон о потврђивању Римског споразума, а Србија је правни наследник свих споразума које је ратификовала СРЈ.

Надлежност Међународног кривичног суда је супсидијарног карактера, тако да национално правосуђе има предност у вођењу поступка за кривична дела за која је тај суд надлежан, а тек уколико постоји неки од разлога изричито предвиђених Римским статутом, поступак се води пред том међународном судском инстанцом.