Тадић: Кад је клима у питању, следимо ЕУ

КОПЕНХАГЕН - У процесу очувања планете и новог режима политичког односа према климатским променама, Србија ће се придружити ставовима Европске уније (ЕУ), изјавио је данас ФоНету председник Србије Борис Тадић, који у Копенхагену учествује у завршници Конференције Уједињених нација (УН) о климатским променама.

Сада када имамо деблокиран Прелазни споразум и очекујемо ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању, као и даље кораке ка чланству у ЕУ, поред свих осталих обавеза, преузимамо и оне које се односе на климатске промене, рекао је Тадић.

Он је подсетио да је Србија и у претходном периоду била активна у мултилатералним институцијама на овом плану.

Тадић је, при томе, поменуо ангажовање, у име државе Србије, министра за заштиту животне околине Оливера Дулића, који на конференцији Копенхагену учествује у својству председавајућег Програма УН за заштиту животне средине.

У овом тренутку, наравно, ми не можемо да преузмемо обавезе како то желе да преузму и спремне су друге, богатије и развијеније чланице ЕУ, нагласио је Тадић, који сматра да би читав тај процес требало сагледавати и као процес који омогућава даљи развој.

Многе земље управо данас свој развој базирају на новим технологијама, у грађевинарству или енергетици, и мислим и да ће у годинама које предстоје и Србија морати да се развија у том правцу, рекао је Тадић.

Он је напоменуо да је Влада Србије већ дубоко у планирању обавеза за чланство у ЕУ, истичући да би у предстојећим реформама било добро да се предвиде и они потези који су везани за зелену економију, што доноси и нове инвестиције и нова радна места.

Увек инсистирам на томе да би требало да радимо више на енергетској ефикасности, јер је познато да се код нас троши много више енергије него што је то корисно, указао је Тадић.

Чињеница да наше куће нису грађене по стандардима у ЕУ, прилика је за грађевинарство, а то што ни наше фабрике и електране нису грађене по системима заштите животне средине, нова је прилика за инвеститоре и за нове технологије, поручио је Тадић.

Према његовим речима, када се третира питање загревања земље и ефекта стаклене баште, требало би имати на уму да се Србија налази на специфичном простору југоисточне Европе и да нема приступ морима.

Зато је за нас, како је нагласио, од посебне важности у којем правцу ће ићи климатске промене, нарочито када је реч о пијаћим водама.

Србија има значајне ресурсе пијаће воде и због тога инвестиције у ову област морају бити планиране на време, истакао је Тадић.

Поводом помињања могућности изградње нуклеарних електрана у Србији, Тадић је оценио да "покушавамо да пређемо један мост до кога још нисмо стигли" и нагласио да би то питање у овом тренутку требало, пре свега, да размотри стручна јавност.

"Хајде да прелазимо, фигуративно речено, оне мостове на којима се тренутно налазимо, то значи инвестиције у хидроелектране и обновљиве изворе енергије", прецизирао је Тадић.

Он је подсетио да је ових дана Влада Србије донела значајну одлуку која је дала подстицај производњи електричне енергије на ветар, истичући да су важне и инвестиције у термоелектране са новим технологијама.

Недавно је потписан и меморандум о разумевању са великом немачком енергетском компанијом РWЕ, која је, према речима Тадића, спремна да инвестира између три и шест милијарди евра у енергетска постројења.

Тиме би Србија постала чвориште у снабдевању електричном енергијом у југоисточној Европи, рекао је Тадић, наглашавајући значај и гасовода Јужни ток.

Србија ће новом режиму политике заштите животне средине приступати баш као и земље ЕУ, мењајући своју економију корак по корак и прилагођавајући је новим технологијама, које ће привући нове инвестиције из света и доприносити заштити животне средине, поручио је Тадић.

Али, поред нових инвестиција, додао је он, морамо допринети смањењу загађења које производе постојећа постројења у Србији, као што су Рафинерија Панчево, Петрохемија, Рафинерија Нови Сад и друге.

Указујући на изузетан потенцијал који пружа зелена економија, Тадић је рекао и да се придружује министру Дулићу у акцији давања подстицаја људима у Србији, кроз банкарске кредите, да облажу своје куће изолационим материјалима, штеде енергију и доприносе заштити животне средине.

У Копенхагену се данас, завршног дана конференције која је почела 7. децембра, окупљају лидери земаља света.

Циљ те конференције јесте постизање новог глобалног споразума за борбу против климатских промена, који би после 2012. године заменио садашњи Кјото протокол.