Штрбац: Хрватска наставља "политику лова" на Србе

БЕОГРАД - Директор Документарно-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац је данас, поводом хапшења Србина из Хрватске Горана Павића у Америци на основу Интерполове потернице, изјавио да "Хрватска наставља 'политику лова' на Србе". Возач камиона Павић ухапшен је средином седмице на граничном прелазу из Канаде у Сједињене Америчке Државе на основу потернице коју је расписао Интерпол због оптужби за ратне злочине у Хрватској. "На делу је завршни чин хрватске политике етничког чишћења јер оваквим хапшењима на основу Интерполових потерница, Хрватска постиже циљ да спречи повратак не само особа које су оптужене за наводне ратне злочине, већ и њихових породица", рекао је Штрбац.

Он је подсетио да је у 2008. години на свим континентима ухапшено око 35 Срба, од којих више од 22 у Хрватској.
Према речима Штрпца, карактеристика хапшења која се догађају у овој години је да су она, с једне стране, "противтежа" процесима који се воде против седморице хрватских генерала у Хрватској, и у Хагу оптужених за "злочиначки удружени подухват" ("Олуја" и "Медачки џеп") а с друге стране, да су све те потернице новијег датума.
"На Интерполове потернице Хрватска је ставила 8.000 Срба, од којих је, по подацима од пре две године, против 4.700 подигнута оптужница за ратни злочин. Ако се рачуна да једна породица у просеку има четири члана, то значи да је на десетине хиљада Срба у виталном животном добу не сме вратити у Хрватску", указао је он.
Штрбац је додао да је Хрватска амнестирала 21.000 припадника српске националности оптужених за оружану побуну, али да листе са именима тих људи никада није јавно објавила.
На тај начин хиљаде потенцијалних повратника у Хрватску се држи у страху, а ни њихове породице се не одлучују да пређу границу бивше домовине.
Жупанијско тужилаштво у Вуковару је маја 2006. подигло пред Жупанијским судом у Вуковару оптужницу против Павића и групе окривљених због ратног злочина против цивилног становништва.
Чланови те групе су оптужени за злочине од 10. октобра 1991. до априла 1992, пошто су Југословренска народна армија и српске добровољачке јединице заузеле Сотин и успоставили власт у циљу етничког чишћења тог места.
Према оптужници, чланови групе су хрватске цивиле убијали, тукли, застрашивали, затварали, терали на принудни рад и службу у оружаним снагама нове власти, пљачкали и одводили.
За 35 цивила ни данас се не зна где су.
Чланови групе су оптужени и за принудно расељавање, јер су, према наводима те оптужнице, 27. децембра 1991. све хрватске породице морале да оставе своју имовину и пређу у део Хрватске под контролом власти у Загребу.