СРС и ДСС критикују нове мере Владе Србије

БЕОГРАД - Српска радикална странка (СРС) оценила је данас ће виши порези и акцизе погодити најшире слојеве становништва, иако су представљени као порези на луксузну робу. Председник Економског савета Демократске странке Србије Ненад Поповић такође је критиковао најновији владин пакет мере за превазилажење последица светске економске кризе, указујући да се економска ситуација у земљи погоршава.

У саопштењу СРС се истиче да је "скандалозна чињеница" да ће нове мере Владе Србије за сузбијање економске кризе највише погодити власнике старих половних аутомобила, који ће за регистрацију издвајати више новца него што би могли да добију уколико би кола продали.

Према оцени опозиционе СРС, веће акцизе на гориво представљају додатно завлачење руке у џепове свих грађана Србије, пошто ће изазвати нови талас поскупљења.

Коментаришући изјаву потпредседника Владе Млађана Динкић да је Влада обезбедила додатних 40 милијарди динара за ликвидност привреде, Поповић је навео да Влада није обезбедила толико новца, већ само две милијарде динара (21 милион евра) за субвенционисање дела камата за кредите привреди.

Поповић је указао да су комерцијалне банке обезбедиле 40 милијарди динара за привреду, а не Влада.

"Ови кредити додељују се по комерцијалним условима и за њих ће моћи да конкуришу само предузећа са добрим финансијским показатељима, којих има мање од пет одсто, док осталих 95 одсто предузећа неће бити у стању да добије ове кредите", навео је Поповић у писаној изјави.

Он је указао да влада није обезбедила нижу каматну стопу за кредите са девизном клаузулом, која ће износити три одсто годишње и објаснио да је смањење каматних стопа за те кредите резултат смањења еурибора (са 5,4 одсто, колико је износио у јуну 2008. године, на 1,7 одсто колико износи данас).

Што се тиче најављеног смањења каматних стопа за динарске кредите на 10,5 одсто годишње, Поповић сматра да смањење камата за те кредите није резултат владиних мера, већ смањења референтне каматне стопе Народне банке Србије (са 17,5 одсто, колико је износила у јануару 2009, на 14 одсто колико износи данас).

"Влада је до сада, у три циклуса 'маркетиншких' мера, за помоћ привреди издвојила мање од 100 милиона евра", рекао је он и нагласио да је Албанија за помоћ привреди у условима кризе издвојила око 300 милиона евра, а Хрватска око две милијарде евра.