Србија тражи изручење Ганића: Силајџић у Лондону - Додик протестује

Председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић отпутовао је у Лондон, како би пружио подршку ратном члану Председништва БиХ Ејупа Ганића, кога су власти Велике Британије ухапсиле због оптужби за ратне злочине за које га терети правосуђе Србије, јавила је Федерална телевизија (ФТВ).

Силајџић би требало да има сусрете са представницима власти Велике Британије, а уколико Ганић сутра не буде пуштен из притвора, састаће се и са њим.

Министарство правде Србије је саопштило да је данас надлежним органима Велике Британије упутило молбу за изручење  Ејупа Ганића.

Молба са обимном судском документацијом упућена је Великој Британији ради предаје Ганића (64) Вишем суду у Београду у циљу довршења кривичног поступка који се против њега води у Србији.

Британски суд одредио је да Србија молбу за изручење Ганића и пратећу судску документацију треба да достави до 7. априла.

Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону на основу потернице коју је за њим и још 18 особа из БиХ, Србија расписала због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године.

Српски правосудни органи покренули су истрагу против Ганића децембра 2008. године због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Решењем о спровођењу истраге, Ганићу се стављају на терет три кривична дела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.

Захтев за изручење Ганића погоршало односе БиХ-Србија

Лидер Странке демократске акције (СДА) Сулејман Тихић оценио је данас да је захтев Србије за екстрадицију ратног члана Председништва БиХ Ејупа Ганића утицало на поновно погоршање стања како унутар БиХ, тако и односа на релацији БиХ - Србија.

"Током рата на простору БиХ је било злочина, али за те злочине треба да одговарају неки други људи, а не Ганић", рекао је Тихић у телефонској изјави Танјугу из Сарајева.

Он подсећа да је политички став СДА да Ганић није чинио нити је заташкавао злочине и да верује да ће он бити пуштен из притвора у Великој Британији и да неће бити испоручен Србији.

"Управо сада када смо се надали да су неке ствари између БиХ и Србије кренуле у добром правцу, посебно након изјава председника Тадића да Србија неће подржати цепање БиХ и најава о усвајању резолуције о Сребреници, дошао је овај захтев за екстрадицију Ганића", рекао је Тихић .

"Нормално је да одговорност за све ово сноси и босанскохерцеговачко правосуђе зато што никада није процесуирало злочин у Добровољачкој јер, да је то урађено, сада не било проблема који природно поново оптерећују односе наших двеју земаља', рекао је Тихић.

Он каже да је правосудним органима БиХ било потребно "доста и времена и храбрости" да дође до закључења Споразума о међународној правној помоћи са Србијом и да сада, када он постоји, представници надлежних министарстава "треба да седну И да се договоре о уступању предмета".

То је, сматра Тихић, једини начин на који се могу решити сви злочини, укључујући и онај у Добровољачкој.

Први човек САД сматра да Србија није имала основ за подношење екстрадиционог захтева за Ганића јер сада постоји Споразум о међународној правној помоћи који прецизно прописује процедуру могућности уступања предмета једне државе другој.

Он тврди да има информације да је захтев за екстрадицију Ганића датиран још маја 2009. године и каже да жели да верује да она не би ни постојала да је тај споразум потписан раније.

Тихић је рекао да је СДА покренула петицију за ослобађање Ганића, да ће потписи бити сакупљани до четвртка, а онда ће их предате амбасадору Велике Британије у Сарајеву. Ганић је рођен у Србији, код Новог Пазара.

У политику је ушао као члан Председништва Странке реформских снага БиХ, у Председништво БиХ изабран је 1990. године, а на почетку рата (1992) био је председник Кризног штаба БиХ.

Као члан Председништва БиХ и потпредседник Федерације БиХ Ганић је 23. јула 1996. допутовао у прву званичну посету СР Југославији после рата, где је разговарао са званичницима СРЈ и са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем, на чији позив је и дошао у Београд.

Функцију председника Федерације БиХ обављао је и од 28. децембра 1999. до 28. фебруара 2001.

Главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте потврдила је 3. јуна 2004. да Трибунал у Хагу води истрагу против Ејупа Ганића.