Србија поднела противтужбу

Председник Србије Борис Тадић изјавио је, поводом одлуке о покретању контратужбе за геноцид против Хрватске, да Србија и даље сматра да све конфликте из ратова на тлу бивше СФРЈ треба решавати вансудским процесима, мирним путем.

"Србија је сматрала и у претходним годинама, а сматра и даље, да је увек боље да се сви конфликти из ратова 90-их година решавају вансудским процесима, мирним путем, међутим, за такав приступ Србије потребни су и партнери са друге стране", рекао је Тадић за Радио-телевизију Србије.

"Након консултација које сам у току дана имао са премијером Мирком Цветковићем, одлучено је да надлежне институције државе Србије покрену контратужбу против Хрватске за геноцид пред Међународним судом правде, у Хагу, као и одговор на тужбу Републике Хрватске", рекао је Тадић.

Нова етапа односа

Према председниковим речима, такав приступ Србије, никада није подразумевао да сви злочини не треба да буду процесуирани, али да злочини треба да буду процесуирани у редовним судским процесима.

Тадић је рекао да данас нема никакве дилеме "да улазимо у једну нову етапу односа, која ће подразумевати и судски процес пред Међународним судом правде".

"Али истовремено желимо да верујемо да је могуће да хрватске и српске институције у будућности седну за сто и покушају да кроз један упоран и напоран процес успоставе евентуално вансудско поравнање и вансудско решење које задовољава и правду и принцип правичности, али истовремено води рачуна о жртвама које су апсолутно несумњиве и тешка последица ратних збивања током 90-их година", рекао је председник.

Одлука Владе Србије логичан потез

Професор међународног права Тибор Варади оценио је да је данашња одлука Владе Србије да пред Међународним судом правде у Хагу поднесе одговор на тужбу и противтужбу против Хрватске за геноцид над Србима током сукоба од 1991. до 1995. године у тој републици логичан потез.

"Потез на који се одлучила наша влада је логичан. Ја се још увек помало надам да ће у последњем часу доћи до неког сусрета и неког препознавања да би било рационалније да се то остави историји и индивидуалној одговорности", изјавио је Варади агенцији Тањуг.

Варади, који је био један од правни заступника Србије у вези са тужбом коју је поднела Хрватска, подсетио је да је и тада заступао став да Међународни суд правде по том питању треба да се огласи ненадлежним, не само зато што то није правно коректно, већ и због тога што је за међусуседске односе две државе лоше да се тај сукоб настави и на правни начин.

"Мислим да истину треба тражити кроз индивидуалну одговорност, а не кроз конфронтацију држава", оценио је Варади.

Он је објаснио да Међународни суд правде одлуку може донети само по питању геноцида, односно утврдити да ли је једна држава извршила или помагала геноцид.

Варади сматра да је мало вероватно да се поступак по контратужби Србије против Хрватске може завршити осудом.

"Знамо да Хашки трибунал за сукобе у Хрватској, не да није никог осудио, него није никог ни оптужио за геноцид. Према томе, по томе судећи, мало је вероватно да би се овај поступак могао завршити осудом", оценио је Варади.

Он је указао да се питање надлежности Међународног суда правде везано за контратужбу не може поставити, јер се та међународна судска инстанца већ прогласила надлежном за тужбу Хрватске против Србије.

Проблем за европске интеграције и међуетничке односе

Председник Српског народног већа у Хрватској Милорад Пуповац оценио је данас да су и хрватска и српска страна погрешиле одлучивши да Међународном суду правде поднесу тужбу, односно контратужбу за геноцид током сукоба 90-их у Хрватској и да ће ово питање, уколико не буде решено преговорима, представљати проблем за европске интеграције обе земље и њихове међуетничке односе.

"Хрватска и Србија требало би да током следеће године воде разговоре о унапређењу односа и решавању свих отворених питања, од којих међу првима треба разматрати подношење тужби за геноцид Међународном суду правде", рекао је Пуповац за Тањуг.

Поводом данашње одлуке Влада Србије да пред МСП у Хагу поднесе одговор на тужбу и противтужбу против Хрватске за геноцид над Србима током сукоба од 1991. до 1995. године у тој републици, Пуповац је рекао да у решењу овог питања постоје само две могућности - да о томе одлучује суд или да две земље постигну договор, што су до сада пропустиле да учине.

"Хрватска и Србија учиниле су оно што су сматрале да треба или оно што су морале, а следећи корак је да виде како и на који начин се носити с тим одлукама", додао је Пуповац.

Пуповац сматра и да је обема странама ипак јасно да о овом питању треба да разговарају, али и да је прерано оцењивати како ће се разговори одвијати.

"Србија је тек данас донела одлуку да поднесе тужбу, Хрватска је то урадила пре доста година, али мислим да ће обе стране морати да седну за преговарачки сто. У противном, ово ће бити врло озбиљан проблем, не само у међудржавним односима, него и у европским интеграцијама обе земље, као и у њиховим међуетничким односима", закључио је Пуповац.