Скупштина: Судије и тужиоци на додатно школовање

БЕОГРАД - Скупштина Србије усвојила је на данашњој седници више закона међу којима су Закон о одређивању максималног броја запослених у републичкој и локалној администрацији и измене Закона о државним службеницима, Закон о попису становништва, домаћинстава и станова 2011. године, као и Закон о попису пољопривреде, те Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закон о тајности података и сет од шест правосудних закона.

Посланици су усвојили законе о изменама и допунама Закона о уређењу судова, о допуни Закона о судијама, о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине и Закона за борбу против високо-технолошког криминала, као и Закон о Правосудној академији.

Законом о Правосудној академији, чија ће примена почети од 1. јануара 2010. године, прописано је да од октобра 2012. године сви кандидати за судије и тужиоце који буду конкурисали за место у основним судовима и тужилаштвима морају завршити и две године те академије.

Седиште Академије планирано је да буде у Београду, у Карађорђевој 14, где је сада смештен Правосудни центар, а да се оснују канцеларије у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, где ће бити седишта апелационих судова и где ће се, такође, одржавати обука.

За упис на Академију полагаће се пријемни испит, који обухвата практични и теоријски део, као и тест личности, а полазници ће две године бити оцењивани и на крају полагати завршни испит.

Високи савет судства и Државно веће тужилаца одређују број кандидата који ће се уписивати на Академију.

Законом о изменама и допунама Закона о уређењу судова се допуњују одређене одредбе, а надлежност вишег суда проширује се и на спорове због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис и пропуштање објављивања информације.

На тај начин се постиже да за све врсте спорова, који су прописани Законом о јавном информисању, буде надлежан виши суд, уместо да надлежност буде подељена између основног и вишег суда.

Допунама Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштву предвиђен је изузетак од забране да судије и тужиоци врше јавну власт, па ће тако они убудуће моћи да учествују у доношењу одлука на Правосудној академији.

Судијама и тужиоцима је омогућено да буду чланови органа управљања те институције, као и да учествују у доношењу одлука које су од значаја за њен рад, јер поседују посебна знања која се стичу праксом.

Изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине се по први пут омогућава снимање главног претреса ради јавног приказивања, а снимање суђења за ратне злочине, уз претходно прибављање мишљења странака, одобрава председник суда.

Снимање суђења обављају средства јавног информисања, а уколико је одобрено снимање главног претреса, судско веће може, из оправданих разлога, да одлучи да се поједини делови претресе не снимају.

Сведок сарадник припадник оружане формације

Изменама закона тужилац за ратне злочине може суду предложити да се као сведок сарадник испита припадник оружане формације, државног органа или политичке организације, против кога се води кривични поступак, а који је у потпуности признао извршење злочина.

Сведок сарадник у поступцима ратних злочина не може бити припадник оружане формације, државног органа или политичке организације за кога постоји основана сумња да је наредио, планирао или подстрекивао на злочин.

Изменама закона у Вишем суду и Апелационом суду, који су оба у Београду, образује се Одељење за ратне злочине, а судије ових одељења распоређују председници Вишег суда и Апелационог суда на шест година, уз њихову писмену сагласност.

Изузетно од одредба Закона о судијама, Високи савет судства може упутити судију из другог суда на рад у Одељење Апелационог суда, такође, на шест година, уз његову писмену сагласност.

Борба против високотехнолошког криминала

Законом о изменама Закона о организацији надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала надлежност тих тела проширена је и на кривична дела против привреде и кривична дела организованог криминала, чиме се омогућава ефикасније и брже откривање и процесуирање починилаца тих дела.

Државни органи за борбу против високотехнолошког криминала надлежни су за кривична дела код којих се као објекат или средство извршења јављају рачунари, рачунарски системи, мреже и рачунарски подаци.

Надлежност тих органа проширена је на кривична дела против слобода и права човека и грађанина, полне слободе, јавног реда и мира и уставног уређења и безбедности Србије.

Кривична дела против интелектуалне својине, имовине, привреде и правног саобраћаја, код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарски системи, мреже и рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику, остају у надлежности органа за борбу против високотехнолошког криминала.

Изменама, се међутим, подиже висина штете која кривичним дело треба да буде нанета, како би се за њихово процесуирање установила надлежност органа за борбу против високотехнолошког криминала.

Усвојени закони о смањењу запослених у администрацији

Посланици републичког парламента усвојили су данас законе о одређивању максималног броја запослених у републичкој и локалној администрацији, према којима ће без посла у републичкој администрацији остати 2.224, а у локалној 5.648 људи.

Законом о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији предвиђено је да максималан број запослених на неодређено време не може бити већи од 28.400.

Тренутно је у републичкој администрацији, како је наведено, запослено на неодређено време 30.624 лица, а новим законом се предвиђа њихово смањење за 2.224, односно за 7,26 одсто.

Тим закона се смањује и број запослених на одређено време, лица ангажованих по уговорима о привременим и повременим пословима, уговорима о делу, преко омладинске и студентске задруге, и то максимално на 10 одсто од броја запослених на неодређено време.

Тренутно број запослених на одређено време (изузев приправника) и ангажованих лица по свим основама је око 3.400, а закон одређује смањење тог броја за 560.

Законом о максималном броју запослених у локалној администрацији предвиђено је да се број стално запослених смањи за 15 одсто, тако да ће без посла остати 5.648, од укупно 37.789 запослених.

Основни критеријум за утврђивање максималног броја запослених је четири запослена чиновника на 1.000 становника, а они који остану без посла добиће отпремнину и накнаду за незапослене.