Скупштина разматра низ међународних споразума и протокола

Скупштина Србије наставила је данас седницу, а на почетку рада посланици користе време за постављање потања.После питања требало би да почне расправа о потврђивању већег броја међудржавних споразума.

Заменик шефа посланичке групе Нове Србије Мирослав Маркићевић затражио је данас од директора Радио-телевизије Србије (РТС) Александра Тијанића да се вечерас у дневнику јавног сервиса извини грађанима због преваре са наградном игром на тој телевизији.

На почетку седнице скупштине Србије, Маркићевић је затражио од "друга Тијанића да скупи мало храбрости" и извини се грађанима који су преварени и објасни како ће бити надокнађен новац грађанима који су учествовали у игри. Додао је да Тијанић има моралну обавезу да то и учини.

Он је рекао да је још пре неколико месеци поставио питање Тијанићу и да је изразио сумњу да постоји превара у лицитацијама у тој наградној игри, а да је одговор добио тек посла интервенције секретара парламента Вељка Одаловића.

Маркићевић је навео да му је Тијанић замерио што је рекао да је то коцкарска игра и додао да верује да је у превару умешан и неко из Државне лутрије и РТС-а.

Он је негодовао што је Тијанић у одговору навео да таква питања посланика снижавају етички и цивилизацијски ниво Скупштине и затражио да се то саопштење Тијанића достави специјалном тужиоцу за организовани криминал Миљку Радисављевићу јер то може, како је навео, допринети утврђивању истине.

Шеф посланичке групе Демократске странке Србије Милош Алигрудић затражио је да влада достави посланицима протокол који се односи на демаркациону линију према Косову.

Алигрудић је оценио да је недопустиво да посланици и јавност нису видели копију тог протокола, да је очигледно да постоје тајна документа, као и да је недопустиво да посланици о томе сазнају из новина.

Посланик Српске радикалне странке Драган Стевановић изразио је незадовољство одговором Министарства унутрашњих послова на питање радикала о митингу бугарске владајуће партије организованом у општини Босилеград.

Дачић: Захтеви за азил неће угрозити визну либерализацију

Заменик премијера Србије и министар полиције Ивица Дачић изјавио је данас у парламенту да захтеви за азил и реадмисија која из тога проистиче неће угрозити визну либерализацију и додао да ће Србија бити кооперативна у решавању статуса лица која незаконито бораве у земљама Европске уније.

Министар је замолио држављане Србије да схвате да визна либерализација не значи право на добијање азила, стицање радних права и упозорио да ће сви који незаконито бораве у државама ЕУ бити, на основу споразума о реадмисији који је ступио на снагу још пре две године, враћени у Србију.

У вези грађана Србије и Македоније који су тражили азил од Белгије и Шведске, Дачић је прецизирао да се ради о 400 лица у Белгији и око 500 у Шведској, углавном албанске националности и нешто мање ромске.

Захтеви за азилом у те две државе, према речима Дачића, значајно су повећани након визне либерализације.

Дачић је истакао да су власти Белгије и Шведске утврдиле да за та лица нема основа за азил, а да је договорено да Србија И Македонија истраже да ли у процесу одласка тих лица има елемената организованости, односно криминалних активности, с обзиром да је утврђен начин како су тамо отишли.

Он је објаснио да су аутобуси полазили из Македоније и успут купили и људе са југа Србије.

Дачић је напоменуо да трошкове реадмисије сносе државе које су поднеле захтев, а да само у појединим случајевима те трошкове сноси Србија.

Дачић је у републичком парламенту, где је посланицима образлагао сет предложених закона о потврђивању међународних споразума који се односе на полицијску сарадњу и реадмисију, рекао да је у 2009. години било 2.191 замолница за реадмисију, да су српске власти дале позитиван одговор у 1.423 случаја, а да за остала лица није утврђено да су држављани Србије.

У прва два месеца ове године поднето је, према Дачићевим речима, укупно 478 замолница за враћање лица која незаконито бораве у ЕУ, од којих је за 304 Србија дала позитиван одговор, за 156 негативан, док је за 18 лица поступак провере у току.

Дачић је подсетио да је споразум Србије И ЕУ о реадмисији ступио на снагу 1. јануара 2008. године, а да су посебни протоколи о реадмисији потписани са Словенијом, Француском, Италијом, Мађарском, а да су са Немачком, Естонијом, Великом Британијом, Малтом, Словачком и земљама Бенелукса у току преговори или су текстови протокола већ усаглашени.

Министар је посланицима представио предложене законе о потврђивању међународних споразума који се односе на полицијску сарадњу и реадмисију, наводећи да су они потребни у борби против организованог криминала, трговине наркотицима, тероризма.

СРС против, ДСС за споразуме о полицијској сарадњи, реадмисији

Предлоге закона о потврђивању међудржавних споразума о полицијској сарадњи и реадмисији данас су опозиционе партије Српска радикална странка (СРС) и Демократска странка Србије (ДСС ), различито оцениле у Скупштини Србије у Београду.

Посланици СРС су навели да не треба потписивати споразуме са земљама које су признале једнострано проглашену независност Косова и Метохије, док је ДС С навела да у потписивање тих докумената треба тражити шансу и прилику за одбрану територијалног интегритета Србије.

Представници СРС су имали примедбу зашто је 11 тачака повезано у обједињену расправу, оценили да се све чини како би се Космет фактички удаљио од Србије и запитали како власти могу потписати било какве споразуме са Швајцарском или Француском које су признале илегални акт привремених институција у Приштини.

Посланици СРС су навели да критике које упућују не важе у случају Шпаније која није признала једнострано проглашену независност Космета или Израела који је "озбиљна држава".

Посланик ДСС Драган Шормаз је, са друге стране, казао да је овај сет закона добар за државу и да таквим путем треба наставити..

Шормаз је додао да је битно потписати такве споразуме са што већим бројем држава а посебно великим као што је Француска, као и а Швајцарском или Израелом.

Овај посланик је објаснио да се у Авганистану производи 93 одсто хероина у свету, а да албанска мафија највећим делом продају ту дрогу у Европи и у свету.

По Шормазу, ту мафију чине Албанци са Космета, који су држављани Србије, пошто је у питању јужна српска покрајина.

Албанска мафија новцем од дроге финансира једнострано проглашену независност Космета и зато је потребно да Србија сарађује са другим државама у борби против нарко картела.

Према Шормазу, добро је имати споразуме са Швајцарском у којој су пунктови тог наркокартела и Израелом јер део новца од трговине наркотицима иде у руке муслиманских екстремиста који га троше за нападе на јеврејску државу.

Добро је сарађивати са полицијама других земаља јер ће бити затварани токови новца којима се финансирају тзв. независност Космета и тамошња власт, рекао је посланик ДСС.

Шормаз је указао и да споразуми о редамисији помажу у кампањи да Србија очува територијални интегритет.

У том смислу је Шормаз навео да се у споразумима са чланицама ЕУ са којима су потписани, као што је то случај предлога са Италијом о којем ће се посланици изјаснити, каже да су српски држављани они који су држављани Србије у складу са законима Србије, што значи и они који живе на Космету.

То "замешетељство", по Шормазу, може Србији и да одговара и приметио да је одлазећа влада у Риму признала једнострано проглашену независност Космета, али да та одлука није ни тада, а ни сада ишла на ратификацију у парламент Италије.