Посланици о Предлогу закона о САНУ

Посланици Скупштине Србије наставили су данас прву седницу пролећног заседања обједињеном начелном расправом о шест законских предлога, међу којима је и Предлог закона о Српској академији наука и уметности.

Разматраће се предлози закона о изменама и допунама Закона о научноистраживачкој делатности, о изменама и допунама Закона о иновационој делатности, о ознакама географског порекла, о потврђивању Уговора о патентном праву и о потврђивању Ничанског споразума о међународној класификацији рога и услуга ради регистровања жигова.

Предлог закона о САНУ прецизније уређује имовину којом та институција располаже и повећава износ академске награде, а усвајање тог закона, како је навела Влада Србије, допринеће бољој унутрашњој организацији и повећању делотворности рада највише научне и уметничке установе у Србији.

Највећу новину, како је наведено у образложењу тог акта, представљају одредбе којима се уређују статус, начин управљања, састав и финансирање института чији је оснивач Академија, с обзиром на то да је Закон о научноистраживачкој делатности прописао да се та питања уређују законом о САНУ.

Посланици су у досадашњем току седнице, која је почела 2. марта, у начелу размотрили осам, од укупно 38 законских предлога, колико их се налази на дневном реду.

Потпредседник Владе Србије и министар науке И технолошког развоја Божидар Ђелић изјавио је да сет предлога закона из области науке и интелектуалне својине, о којима данас посланици воде обједињену начелну расправу, имају за циљ унапређење научног система, као и заустављање одлива најталентованијих људи из Србије.

Ђелић је, образлажући посланицима предложене законе, рекао да се ради о веома важном пакету закона који у тренутку економске кризе показују одлучност Србије да се сврста у ред високо развијених земаља.

Он је истакао да Србија мора предузети озбиљне кораке да у глобалној утакмици нађе своје место у тој области, да је то велики изазов, али да је то могуће, те да је улагање у људе једина њена шанса како би постала друштво благостања.

Према његовим речима, због тога је Влада Србије прошле седмице усвојила Стратегију научног И технолошког развоја, која одређује националне приоритете за следећих пет година. То су, како је прецизирао, развој биомедицине, нове технологије, заштита животне средине и борба против климатских промена, енергетика и енергетска ефикасност, пољопривреда и храна, информационе и комуникационе технологије, унапређење доношења државних одлука и афирмација националног идентитета.