Посета Медведева нова етапа у српско - руским односима

МОСКВА - Посета председника Русије Дмитрија Медведева 20. октобра Београду биће прилика да се потврди карактер стратешког партнерства, који истичу и Београд и Москва, а уједно и прилика да се одржи "залет" у економској сарадњи, покренут потписивањем гасног аранжмана.Како је недавно изјавио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров након сусрета са српским колегом Вуком Јеремићем, предстојећи српско-руски сусрет на врху одредиће правце даље сарадње.

"Посета ће означити нову етапу у српско-руским односима, који су добили карактер дугорочног стратешког партнерства", навео је Лавров.

Према његовим речима, председници ће током сусрета у Београду моћи да констатују опипљиве резултате сарадње и утврде нове правце.

Руске инвестиције у Србији

Посета Медведева имаће економски и политички део.

Економски ће се односити на даље руске инвестиције у Србију и кредит од милијарду долара који је Москва најавила Београду. После Тадићевог позива Медведеву да руски капитал настави да улаже у српску привреду и инфраструктуру, ова посета ће бити шанса за отварање нових могућности.

Према наводима руског потпредседника владе и министра финансија Алексеја Кудрина, Србији је одобрено до милијарду долара. За попуњавање буџетског дефицита Србије биће издвојено 350 милиона долара, а преостали износ ће се користити за инфраструктурне пројекте, пре свега за метро и обилазницу око Београда.

Очекује се да ће Медведев у Београду потврдити спремност Москве да да тај кредит, али да ће инсистирати да најављени део новца буде употребљен за изградњу инфраструктурних објеката од стране руских компанија.

У Москви се наводи да је руска железница спремна да ради на реконструкцији београдског железничког чвора, а да су неке компаније спремне за изградњу метроа. Та питања ће, међутим, бити предмет даљих преговора.

Политички контекст кредита

Сматра се да кредит који Москва одобрава Београду свакако има и политички контекст, и да је то пре свега подршка Тадићу, који се залагао за реализацију гасног споразума. О политичком контексту говори и истовремено одбијање Москве да да кредит Украјини и последњи део транше кредита Белорусији.

Но, и без обзира на политички карактер, у Москви се сматра да је реч о доброј шанси да руски капитал учврсти своје позиције у Србији.

Када је реч о политичком карактеру посете, у Москви истичу да је посета повезана са обележавањем ослобађања Београда од фашистичког окупатора заједничким снагама.

То се уклапа у стратегију руског руководства у борби против "фалсификовања историје" и покушаја омаловажавања улоге Совјетског Савеза у победи над фашизмом.

Русија очекује да ће у Београду видети чврстог савезника уочи обележавања 65. година победе над фашизмом, у мају наредне године. У том контексту и поздравља намеру Београда да појединим београдским улицама врати називе по совјетским војсковођама.

Косовско питање

Тема Косова ће сигурно бити незаобилазни део разговора, иако је интерес Русије за Косово опао, поготову након што је признала независност Јужне Осетије и Абхазије.

Руско руководство наводи да је спремно да пружа комплетну подршку Београду у настојању да преиспита признавање независности Косова, али се у Москви сматра да се тешко могу очекивати неке нове самосталне иницијативе Москве тим поводом.

Москва очекује такође да ће Београд на неки начин подржати њену иницијативу о разради новог споразума о европској безбедности.

Јеремић: Велика очекивања у погледу економске сарадње

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је да посете председника Дмитрија Медведева долази у тренутку када Русија снажно подржава Србију у свим државним приоритетима, а да су велика очекивања и у погледу економске сарадње две земље.

"И поред тога што односи руског и српског народа трају стотинама година, стицај историјских околности је такав да је ово први пут да председник Русије долази у званичну посету Републици Србији. То је само по себи изузетно. Поред тога, долази у симболички веома важном тренутку обележавања 65 година од наше заједничке победе над фашизмом у Београду," истакао је министар Јеремић у интервјуу за "Блиц".

Јеремић је даље указао да је расправа у Међународном суду правде (МСП) по захтеву Србије у погледу једностраног проглашења независности власти у Приштини "по многим критеријумима, највећи случај пред МСП од његовог оснивања.

Намера Србије је била да проблем покушаја сецесије Приштине учини што видљивијим на међународном плану, и у томе је успела, констатовао је Јеремић.

Јеремић је оценио да је ово велики тренутак за међународно право, са обзиром на то да ће МСП по први пут од оснивања расправљати о легалности једностраног акта сецесије било где у свету.

Први је пут и да су се свих пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација одлучиле да учествују у процесу, а никада се у историји није догодило да се толики број држава пријави за јавну расправу, указао је српски шеф дипломатије.

Министар Јеремић је изнео да су "реакције већине чланица УН биле позитивне и да су им прихватљиви аргументи Београда."

"Уколико се буде одлучивало искључиво по правним критеријумима, веома је тешко замислити било какав други исход, осим да је једностраним проглашењем независности прекршено међународно право. Чињеницом да су се најутицајније државе света пријавиле да учествују у процесу, смањује се простор за притисак," констатовао је даље Јеремић.

Разматрајући ситуацију у Босни и Херцеговини (БиХ), Јеремић је изразио наду "да ће на крају неки договор ипак бити постигнут, али не бих да нагађам у ком временском оквиру."

"Не верујем да било ко на Западном Балкану сумња да имамо бољу алтернативу од интеграција у ЕУ, тако да имамо заједнички мотив и циљ," мишљења је Јеремић.

Шеф дипломатије је изнео и да се нико од међународних саговорника "са којима су представници Србије разговарали није заложио за укидање ентитетског гласања у органима БиХ.

Јеремић је даље казао да "Србија и Унија имају исто гледање на будућност Западног Балкана, укључујући и БиХ, а то је чланство у Унији".

Шеф дипломатије је указао да је Београд у стратешком смислу поново најзначајнији центар региона и неопходно је консултовати се ту по свим питањима значајним за Балкан.

"У последњих неколико месеци то је постало очигледно. Угостили смо потпредседника САД, предстоји посета председника Руске Федерације и Турске, организовали смо Самит шефова држава централне и југоисточне Европе, овде су били многи министри спољних послова из целог света... Ако желите да разговарате о будућности Балкана, Београд је више немогуће заобићи," констатовао је Јеремић.