Обележено двадесет година од обнављања Демократске странке

БЕОГРАД - Данас се навршава двадесет година од обнављања рада Демократске странке, а тим поводом представљена је четворотомна монографија "Историја Демократске странке (1919-2009) у издању "Службеног гласника".

Србија у Европској унији са сопственим идентитетом, то је суштина политике коју водимо, изјавио је председник Србије и Демократске странке Борис Тадић, поводом обележавања 20- годишњице обнављања рада те странке.

На идеју о обнављању рада ДС је у новембру 1989. године дошла група од 13 интелектуалаца, међу којима су били садашњи председник Политичког савета ДС Драгољуб Мићуновић и садашњи лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница.  На конференцији за новинаре, 11. децембра 1989. у Београду, оснивачи су саопштили да ДС обнавља рад и позвали грађане да јој приступе.

У оснивачком одбору су, поред Мићуновића и Коштунице, били Коста Чавошки, Милован Данојлић, Зоран Ђинђић, Гојко Ђого, Владимир Глигоров, Слободан Инић, Марко Јанковић, Борислав Пекић, Миодраг Перишић, Радослав Стојановић и Душан Вукајловић.

ДС је једна од ретких на домаћој политичкој сцени која има идејне везе са својим политичким претечама из доба преткомунистичке Србије.

Због престанка рада у периоду комунистичког режима од 1948. до 1990. године, њена историја је подељена на део у време Краљевине Југославије и део после обнове рада. ДС своје идејне претече види у Српској напредној странци, основаној 1881. године и Самосталној радикалној странци које је основана 1901. године након што је група млађих радикала иступила из Народне радикалне странке.

Историја ДС, прве југословенске странке и једне од најјачих странака у међуратном периоду, почиње у фебруару 1919. године оснивачком конференцијом одржаном у Сарајеву.

У опозицији након диктатуре 1929.

Нова странка створена је од Самосталне радикалне странке, Националне странке и Напредне странке из Србије, као и из Српско-хрватске коалиције, тада владајуће коалиције у Хрватској и Славонији, бројних југословенских демократских група, претежно из Хрватске и Далмације, као и словеначких либерала.

Неки од првака ове нове странке били су Љубомир Давидовић, који је и изабран за председника, Светозар Прибићевић, Јаша Продановић, Војислав Вељковић, Божидар Максимовић и Коста Кумануди.

На првим изборима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године ДС осваја највише гласова и у коалицији са другим странкама формира владу чији је председник постао Давидовић.

ДС је још неколико пута током двадесетих година учествовала у влади, а после завођења диктатуре краља Александра, 1929. године, прелази у опозицију, у којој остаје све до Другог светског рата. После смрти Давидовића, на чело ДС долази Милан Грол, познати српски интелектуалац и једно време управник Народног позоришта у Београду.

Након окупације део врха у Британији

Када је Немачка 1941. окупирала Краљевину Југославију, део руководства ДС одлази у Велику Британију, где са осталим странкама приступа влади у избеглиштву. Млађи руководиоци остају у земљи и под окупацијом активно учествују у герилском покрету Драже Михајловића и антифашистичком покрету Јосипа Броза Тита. По завршетку рата и споразума Петра Другог Карађорђевића и Тита, део руководства ДС се враћа у земљу и учествује у Привременој влади. Председник странке Грол постаје потпредседник владе. Због комунистичке репресије и нерегуларности, руководство ДС 1945. позива народ да бојкотује комунистичке изборе.

Опозиција комунистима

ДС и Грол почињу августа 1945. отворену борбу против комуниста својим недељним листом "Демократија", који се убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист.

Овај лист и ДС били су једина отворена и значајна опозиција у току јесени 1945. ДС, међутим, убрзо престаје са радом јер није постојао ниједан услов за слободно деловање странака.

Део руководства странке одлази у емиграцију, а неки, углавном млађи чланови, окупљени у Демократску омладину, покушавају да наставе рад у илегали. Током наредних неколико година скоро сви су похапшени и осуђени на дугогодишње затворске казне, тако да рад странке од 1948. замире. Међу осуђеним младим члановима ДС био је књижевник Борислав Пекић, тада гимназијалац у Београду.

Пекић је 1989. био један од оснивача обновљене ДС, за чијег је првог председника изабран Драгољуб Мићуновић. Мићуновић ће у суботу, 12. децембра, одржати конференцију за новинаре поводом две деценије рада обновљене ДС.