МСП: Декларација о независности КиМ није противна међународном праву

Међународни суда правде (МСП) у Хагу утврдио је да једнострана декларација о независности Косова није прекршила међународно право, резолуцију 1244, ни међународни правни поредак на Косову. Одлуку је прочитао председник МСП Хисаши Овада из Јапана.

Од 14 судија за ову одлуку гласало је 10, а против 4 судије.

Овакву одлуку су подржали судија из Сијера Леонеа Абдул Корома, из Јордана Он Шокат Ал-Касоне, из Сједињених Држава Томас Бургентал, из Немачке Бруно Сима, Француске Рони Абрахам, са Новог Зеланда Кенет Кит, из Сомалије Абдулкави Јусуф, из Велике Британије Кристофер Гринвуд и Мексика Бернардо Сепулведа Амор.

Против овакве одлуке суда били су судија из Словачке Петер Томка, из Марока Мухамед Бењуна, Русије Леонид Скотњиков и Бразила Антонио Аугусто Канкадо Триндаде.

Судија из Кине Ши Ђујонг није гласао.

Чак седам судија је, међутим, изразило противан или одвојен став у вези са деловима или целином саветодавног мишљења.

"Суд је закључио да усвајањем декларације о независности од 17. фебруара 2008. није нарушено опште међународно право, ни резолуција 1244 Савета безбедности УН, нити уставни оквир (на Косову). Сходно томе, усвајање те декларације није прекршило ниједно примењиво правило међународног права", рекао је данас председник МСП-а Хисаши Овада, саопштавајући саветодавно мишљење суда.

МСП је утврдио да међународно право у начелу не забрањује једностране декларације о независности, не улазећи у питање да ли такве декларације затим производе државност.

Потврђујући да, по међународном праву, право на проглашавање независности имају бивше колоније или освајане територије, суд је подвукао да то није довело до установљења забране декларација о независности ван тог контекста.

Аргумент да имплицитна забрана произлази из принципа заштите територијалног интегритета држава, судије су протумачиле у оквиру праксе Савета безбедности УН који је осуђивао покушаје сецесије, попут Републике Српске, али због "нелегалне употребе силе или других кршења међународног права", а не на основу претпостављене забране у међународном праву.

Судија Овада назначио је и да принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета, по међународном праву, важи за односе међу државама.

По саветодавном мишљењу суда, које није обавезујуће за државе, декларација о независности Косова није била у супротности са резолуцијом 1244, ни са привременим правним поретком који је у покрајини њом установљен.

То мишљење, суд је засновано на оцени да аутори декларације нису биле "привремене институције самоуправе на Косову", већ група које је себе дефинисала као "демократски изабране лидере народа Косова".

"Суд је у вези с тим закључио да аутори декларације о независности нису деловали као институције привремене самоуправе предвиђене уставним оквиром, већ као особе које су радиле заједно у својству представника народа Косова изван оквира привремене администрације", рекао је судија Овада.

Аутори декларације и сама декларација, стога су, по мишљењу суда, деловали ван правног оквира УН установљеног резолуцијом 1244 која се изричито није бавила коначним статусом Косова, нити "начином на који ће бити постигнут".

"Резолуција није унапред одбацивала усвајање декларације о независности, зато што су ти документи на два различита нивоа: декларација о независности, за разлику од резолуције, представља покушај да се утврди коначан статус Косова", утврдио је суд.

Како је казао судија Овада, Савет безбедности УН резолуцијом 1244 "није резервисао за себе коначно одлучивање о ситуацији на Косову и остао је нем о условима за коначни статус Косова".

Суд је тако одговорио на питање које му је, на иницијативу Србије, поставила Генералне скупштине УН: "Да ли је једнострана декларација о независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом?".

Данашње саветодавно мишљење МПС не обавезује државе.

О одлуци МСП у Хагу своје мишљење изнели су председник Србије Борис Тадић и други високи званичници.

Одлука се чека већ седам месеци

На одлуку суда се чекало дуже од седам месеци - од децембра, када је у Међународном суду правде одржана вишедневна расправа у којој је током девет дана мишљење о проглашењу независности Косова изнело 29 делегација.

Оцену да је проглашење независности Косова у супротности са међународним правом изнеле су Србија, Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Вијетнам, Боливија, Венецуела, Азербејџан и Белорусија.

Супротан став су, уз косовске представнике, имале Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Аустрија, Норвешка, Данска, Финска, Бугарска, Хрватска, Албанија, Јордан и Саудијска Арабија.

Представник Бурундија је оценио да ће Косово наставити да постоји као ентитет, без обзира на одлуку Међународног суда правде.

Косово је 17. фебруара 2008. године прогласило независност, коју је од тада признало 69 држава.

Досадашња саветодавна мишљења МСП

Међународни суд правде је од свог оснивања 1946. године издао 24 мишљења на захтев УН.

Како сам Суд наглашава "саветодавна мишљења Суда немају обавезујући карактер. На међународним институцијама и органима који су затражили то мишљење остаје да одлуче, својим средствима, о томе како ће се даље поступати са тим мишљењем".

Само пет органа УН, међу којима су Савет безбедности и Генерална скупштина, као и 16 специјализованих институција УН, имају право да затраже консултативно мишљење од Суда.

С изузетком пресуде из 2004. године, у којој је оцењено да су делови зида који је изградио Израел у Палестини нелегални и да треба да буду срушени, већина консултативних мишљења Суда били су поштовани.

Агенција Франс прес истиче да не треба мешати овлашћење Суда када се ради о саветодавном мишљењу и његовог овлашћења када се ради о решавању међудржавних спорова, што је главни задатак суда.

Међу другим саветодавним мишљењима које до сада издао МСП-а налази се и мишљење из 1971. године према коме државе чланице УН треба да сматрају нелегалном окупацију Намибије од стране Јужне Африке, и пресуда из 1996. према којој је "претња од употреба нуклеарног оружја генерално супротна прописима међународног права".

Како наводи агенција Франс прес данашњу пресуду ће пажљиво пратити мањинске групе и сепаратистичке организације, тражећи у њој правни преседан.

Политиколог на универзитету у Амстердаму Жан Д'Аспремонг, рекао је да су мишљења МСП-а своде на истицање већ постојећих закона.

"Иако није обавезујуће за државе саветодавно мишљење је добра прилика за Суд да разјасни важеће законе и обавезе за државе", рекао је он.