МКГ појачава притисак за независност Косова

Тим пројектом заговара се отварање врата спровођењу плана који је начинио Марти Ахтисари. Нацртом те резолуције предвиђено је потпуно стављање ван снаге свих  претходних резолуција о Косову, укључујући Резолуцију 1244, из јуна  1999. године.Документом се такође Косово дефинише као "специјалан случај", уз позивање на "посебне околности", укључујући насилни распад Југославије, "као и огромно насиље и репресију који су се догодили на Косову у периоду до и 1999. године", продужену међународну администрацију и процес одређивања статуса под покровитељством УН.

Аутори овог текста позивају се на поглавље 7 Повеље УН и оцењују да  "нерешена ситуација на Косову наставља да представља претњу међународном миру и безбедности". Истовремено са овом западном дипломатском кампањом у пирлог независности Косова огласила се и Међународна кризна група оценом да је спровођење предлога Мартија Ахтисарија "једини одрживи начин за решавање статуса Косова", а "свака другачија опција, укључујући широку аутономију покрајине, довела би до излива насиља".

Члан Међународне кризне групе, која подржава Ахтисарија, је - сам Марти Ахтисари. МКГ тако саопштава да је резолуција Савета безбедности УН заснована на његовом предлогу најбољи начин да се оконча осмогодишњи статус кво у тој покрајини, замени "уморна" привремена администрација УН и - отворе врата економском развоју.

Ахтисаријев предлог, тврди МКГ, је компромис који косовским Албанцима, у перспективи, отвара врата независности, док тамошњим Србима омогућава широка права, безбедност и привилеговане односе са Србијом, док Србији пружа шансу да раскрсти са прошлошћу и прихвати европску будућност.

МКГ није пропустила да прекори Београд што је, наводно, "понудио јако мало" предлажући да Косово остане интегрални део Србије, као и да у претходних осам година "није учинио ништа како би покушао да интегрише косовске Албанце, или им понуди смислене и конкретне аранжмане везане за аутономију".

"Уместо тога, Београд је покушао да успостави основу за етничку поделу Косова дуж реке Ибар.То је учињено покушајима да се одуговлачи са усвајањем резолуције Савета безбедности, очекујући да би такав развој ситуације изазвао претерану реакцију Албанаца, насиље, што би отворило врата таквој подели", сматра МКГ.Коментаришући најаве руског вета у Савету безбедности УН, МКГ наводи да се Москва противи исхитреним решењима, те могућношћу да Ахтисаријев план отвори врата међународним преседанима.

"Компромисно решење може бити могуће и потребно је покушати да се постигне", закључила је МКГ.

Компромис са Русијом, међутим, није изгледан, што је, на неки начин, данас из Москве потврдио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, после сусрета председника Владимира Путина и америчког државног секретара Кондолизе Рајс, рекавши да се "исход, који ће задовољити све, на жалост, за сада не назире".