Министарство културе и информисања: Измене закона - нема одустајања

БЕОГРАД - Министарство културе и информисања неће мењати предложене измене Закона о јавном информисању, које су већ доживеле одређене промене по препоруци једног дела стручне јавности и новинарских удружења, рекла је државна секретарка у Министарству културе Наташа Вучковић - Лесендрић.

Министарство ће у сарадњи с удружењима новинара, емитера, РРА, Саветом Европе, ЕУ и ОЕБС, радити на сету нових закона којим би се нормализовала медијска сцена у Србији, рекла је Вучковић- Лесендрић у разговору за "Данас" и додала да ће се о предложеним изменама закона гласати на седници Скупштине Србије заказаној за 31. август.

Академски напади

Она тврди да је постојећи медијски закон неефикасан, око чега постоји општа сагласност, као и да је писан после "репресивних времена", што је за последице имало различите нејасноће.

"Закон је непрецизан и не покрива одређене сегменте деловања медија. Јавна гласила немају статус правног лица што омогућава различите злоупотребе", нагласила је Вучковић - Лесендрић.

Када је реч о нападима стручне јавности на измене закона, Вучковић - Лесендрић је истакла да они долазе од "универзитетских професора који проблем посматрају с теоријског, а не практичног становишта и који нису укључени у пословање медијских кућа".

Она је закључила да је ова варијанта закона прихватљива свим озбиљним медијским кућама када се узме у обзир оно што се дешава у нашем медијском животу.

"Да смо раније имали регистар јавних гласила данас не бисмо имали проблем с транспарентношћу власничке структуре", напоменула је Вучковић - Лесендрић.

Висина казне није европска тековина

Она је, такође, истакла да казне прописане предлогом закона нису превисоке и да не постоји нешто што би била европска правна тековина која би се односила на висину казне, већ да се она одређује од државе до државе.

Вучковић - Лесендрић објашњава да је могућност промене власничке структуре омогућавала да медији не измирују своје финансијске обавезе, да са друге стране утичу на формирање негативног јавног мњења о некој институцији, на пример банци чији су дужници.

"Дешава се да се не може утврдити одговорност власника медија, јер је власничка структура нејасна, а са друге стране власник зарађује пласирајући неистине", рекла је Вучковић - Лесендрић.

На примедбу да одредби о одузимању прихода од тиража и реклама нема у европском законодавству, Вучковић - Лесендрић је одговорила да "нигде нема ни оваквих новина".