Међународни дан холокауста над Ромима

БЕОГРАД - Међународни дан холокауста над Ромима биће обележен широм света, одавањем почасти жртвама расистичког погрома, у коме је током Другог светског рата нестало око 1,2 милиона Рома.

Дан холокауста над Ромима установљен је у знак сећања на 16. децембар 1942. године, када је заповедник СС-трупа и Гестапоа (злогласне тајне полиције) нацистичке немачке Хајнрих Химлер издао наредбу да се Роми из европских земаља под нацистицком и фашитичком окупацијом депортују у "породични логор" Аушвиц - Биркенау.

Према расположивим подацима, после Химлерове наредбе, у тај логор је депортовано око 25.000 Рома, а историчари су установили да је само у ноћи између 3. и 4. августа 1944. године више од 4.000 особа, укључујући децу и старе, послато у крематоријум.

Обележавање од 1995. године

Дан холокауста над Ромима обележава се од 1995. године, а централни савет Рома, са седиштем у немачком граду Хајделбергу, сваке године тим поводом организује посете злогласним нацистичким логорима - Дахау, Аушвиц, Бухенвалд, Матхаузен и полагање венаца на споменике невиним жртвама нацизма и фашизма.

Роми су, као и Јевреји, били заточеници готово свих концентрационих логора у Европи, почев од 1936. године па до завршетка рата, али за разлику од холокауста над Јеврејима, најтежи злочин над Ромима, као и геноцид над србима, у свету је недовољно познат и истражен.

Немачка влада га је признала тек 1981. године, када је тадашњи канцелар Вили Брант примио делегацију Међународне организације Рома у Бону.

Књига холокауста

Прво целовито дело о страдању Рома у Европи и, посебно бившој Југославији, објавили су Рајко Ђурић и Антун Милетић јануара ове године у Србији под називом "Историја холокауста над Ромима".

У овој књизи објављен је анкекс са именима 28.600 Рома побијених на подручју Јасеновца и Градине у логорима смрти усташке "Независне државе Хрватске", марионетске творевине нацистичке Немачке.

Процењено је, међутим, да је у усташким и немачким логорима нестало око 40.000 Рома, а неки историчари сматрају да је стварна бројка дупло већа, будући да је од броја пописаних марта 1931. године преживело свега пола процента ромске популације.