Кина: Независност Косова супротна међународном праву

ХАГ - Кина је јутрос оценила, у првом наступу пред Међународним судом правде у Хагу, да је једнострана декларација о независности Косова противна међународном праву и резолуцији 1244 УН.

"Ван сваке сумње, Косово је, после распада СФРЈ, било део СР Југославије, односно Србије. Саставни делови суверених држава, по међународном праву, немају право на једнострану сецесију...а принцип заштите територијалног интегритета је камен темељац међународног правног поретка", рекла је правна заступница Кине Сие Ханћин.

Петог дана расправе о легалности једностране декларације о независности Косова, Сие је нагласила да суверене државе имају право да спрече једнострану сецесију и заштите свој интегритет.

Прекршена резолуција

Став је Кине да је декларацијом о независности Косова прекршена и обавезујућа резолуција 1244 Савет безбедности УН, која је гарантовала неповредивост територијалног интегритета и суверенитета СРЈ, нагласила је Сие.

Заступница Кине одбацила је тумачења по којим је та одредба резолуције била "необавезујућа", подвлачећи да је управо влада у Пекингу, као стални члан Савета безбедности, инсистирала да гаранција територијалног интегритета СРЈ, после "незаконитог" војног напада НАТО, буде уврштена у документ. "Зато Кина и није блокирала усвајање резолуције 1244", напоменула је Сие Ханћин.

По резолуцији, подсетила је она, будући статус Косова требало је да буде утврђен кроз споразум обе стране у политичком процесу, али је било какво решење "морало поштовати територијални интегритет" СРЈ, односно Србије.

Преговарачки процес - исцрпљен

Одбацујући тврдњу држава које су признале независност Косова, да је преговарачки процес о Косову био исцрпљен, она је подвукла да је то могао утврдити само Савет безбедности УН, на којем је било и да одлучи о даљим мерама.

Кинеска представнице је одбацила и виђење да је народ Косова имао право на самоопредељење, наводећи да то право, по међународним прописима, уживају само народи или територије колонија или подручја под страном окупацијом.

Кинеска представница је негирала и тврдње да је независност Косова "свршен чин" зато што су је признале 63 државе. Саветодавно мишљење Међународног суда правде имаће, стога, "директан утицај" на међународно право и односе.

Кина посвећена миру на Балкану

Кина остаје посвећена изградњи трајног мира на Балкану кроз политички дијалог и тражење компромисног решења, али једнострани поступци не доприносе том циљу, закључила је Сие Ханћин, правна саветница у Министарству спољних послова у Пекингу.

У наставку расправе, аргументе о легалности декларације о независности Косова изнеће Кипар, Хрватска и Данска. Кина и Кипар нису признале независност Косова, а Хрватска и Данска су међу 63 државе које су то учиниле.

У досадашњем току расправе, која је почела 1. децембра, петнаесторица судија саслушала су аргументе Србије, власти у Приштини и још 11 држава. Аргентина, Азарбејџан, Белорусија, Боливија и Бразил оцениле су, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права.

Легалност те декларације до сада су, поред власти у Приштини, подржале Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија и Бугарска. Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о томе да ли је декларација у складу с међународним правом.

Правни заступници

Правни заступници Шпаније, САД, Русије и Финске добиће реч 8. децембра, док ће следећег дана суд саслушати мишљење Француске, Јордана и Норвешке.

Претпоследњег дана расправе, 10. децембра, пред судом ће се појавити представници Холандије, Румуније и Велике Британије, а расправа ће бити окончана 11. децембра наступима Венецуеле и Вијетнама.

Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе. За доношење саветодавног мишљења не постоје рокови, а у пракси одлучивање судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.

"Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом", гласи питање које је Међународном суду правде у октобру прошле године, усвојивши резолуцију на захтев Србије, поставила Генерална скупштина УН.