Јеремић: До краја године званична кандидатура за ЕУ

БРИСЕл/БЕОГРАД - Србија намерава да поднесе кандидатуру за чланство у Европској унији пре краја ове године, изјавио је данас у Бриселу министар спољних послова Србије Вук Јеремић после разговора са комесаром ЕУ за проширење Олијем Реном и члановима Спољнополитичког одбора Европског парламента.

"Србија има снажну намеру да то учини пре краја године", рекао је Јеремић.

"О томе сам данас званично обавестио комисију и комесара Олија Рена. Наставићемо процес консултације са нашим европским пријатељима и партнерима. Формална одлука о конкретном датуму још није донесена, али имамо намеру да то учинимо, имамо намеру да то учинимо ускоро", казао је министар.

Ризик фиоке

Јеремић је додао да Србија сматра да је дошао тренутак да се учини корак напред јер је наша земља испунила услове за кандидатуру за чланство у ЕУ.

Поводом ризика да кандидатура заврши у некој фиоци због става Холандије, он је рекао да се интензивно ради на томе да Србија не буде прва земља чија ће апликација бити одбијена.

Оцењујући да је улазак Србије у ЕУ позитиван не само за нашу земљу већ и за цео регион, шеф дипломатије је навео да се труди да све у Бриселу убеди да је дошао прави тренутак за то.

Кацин: Докажите изручењем Младића

Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин, који је поздравио напредак наше земље на путу ка ЕУ је препоручио да се Србија прво докаже тиме што ће испоручити оптуженика Хашког трибунала Ратка Младића и тиме "створити политички капитал који ће јој омогућити да одмах добије позитиван одговор за своју апликацију".

Обраћајући се посланицима Европског парламента Вук Јеремић је рекао да Србија никада неће признати независност Косова, али да ће своје противљење изражавати легалним и дипломатским средствима.

Већи број посланика Евроског парламента је затражио од Београда да позове косовске Србе да учествују на локалним изборима на Косову и Метохији, пренела је вечерас РТС у Другом дневнику.

Известитељка Европског парламента за визну либерализацију Тања Фајон је изјавила да би визе за Србију могле бити укинуте и пре 1. јануара, када се то очекује.

Она је рекла да би то могло да буде 19. децембра тако да би српски држављани већ за Божићне и Новогодишње празнике могли да путују.

Прелазним споразумом до статуса кандидата

Када се поднесе апликација за чланство, Брисел треба да Србији да статус званичног кандидата. Одлука Савета министара о томе се обично сматра техничком одлуком.

Да би се кандидатура уопште разматрала потребно је да се прелазни споразум примењује.

У том контексту је од велике важности то што Србија тај споразум примењује једнострано од почетка године, пренео је РТС.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је раније данас у Бриселу да Београд намерава да до краја године поднесе кандидатуру за чланство у Европској унији и поновио позив Бриселу да остане отворен за интеграцију целокупног Западног Балкана.

"Сматрамо да су темељи за подношење званичне кандидатуре Србије за чланство у ЕУ постављени. Намеравамо да то урадимо пре краја године", рекао је Јеремић обраћајући се Спољнополитичком одбору Европског парламента.

Приближавање читавог региона

Шеф српске дипломатије је нагласио да Србија није концентрисана само на сопствено приближавање Унији, него да је, упркос потешкоћама на које наилази, радила на томе да се читав регион Западног Балкана приближи Бриселу, што је, како је рекао, рађено најпре кроз регионалну сарадњу.

Србија је, такође, предузела све могуће мере да осигура да екстремистичка демагогија никада више не пусти корене међу народима региона.

"Појединци на свим странама починили су ужасне злочине током деведесетих година и донели разарања читавом региону. Србија је напорно радила на окончању процеса помирења", рекао је Јеремић, додајући да наша земља "у потпуности сарађује са Хашким трибуналом" што сматра не само својом правном, него и моралном и политичком обавезом.

"Не сме бити никакве сумње, ми ћемо наставити све док и преостали оптуженици не буду ухваћени", рекао је он.

Јеремић је, такође, навео и да је Србија испунила све услове за стављање на белу шенген листу и да нестрпљиво очекује званичну одлуку Савета ЕУ о томе.

"Колико год слобода кретања била важна, не сме се остати на томе. Од суштинског је значаја да се елан Србије и читавог Западног Балкана у европским интеграцијама одржи", рекао је он, додајући да се не сме правити никаква пауза у проширивању Уније.

"Мислим да ништа не би било горе него (по пријему Хрватске) ставити остатак региона на чекање. Створила би се нова психолошка подела, а штета нанета европском кредибилитету била би немерљива. Замор од проширења у чланицама ЕУ претворио би се у замор у интеграцијама код држава које теже чланству", упозорио је Јеремић.

Независност Косова и ситуација у БиХ

Српски министар је указао и да се нису остварила страховања да би непоколебљиво противљење Србије једностраном проглашењу независности Косова могло негативно утицати на стабилност региона, јер је Србија наступала одговорно.

Наглашавајући да се принципијелан став да Србија никада, ни под каквим околностима, имплицитно или експлицитно неће признати ту независност није променио, Јеремић је рекао да Србија истовремено на тај сецесионистички акт одговара на конструктиван, мирољубив начин кроз право и дипломатију.

Говорећи о ситуацији у Босни и Херцеговини, српски министар је рекао да ће Србија наставити да поштује суверенитет и територијални интегритет свог суседа и да охрабрује представнике сва три народа у проналажењу решења за реформу државе како би се убрзао њен пут ка чланству у ЕУ.

"Ми смо јасно саопштили да ћемо подржати сваки споразум прихватљив за све стране и истакли потребу за прагматизмом", закључио је Јеремић.

У почетној фази решавање границе са Хрватском

Шеф српске дипломатије Вук Јеремић изјавио је данас у Бриселу да је остварен известан почетни напредак по питању српско-хрватске границе на Дунаву али да се то креће споро јер је, како је рекао, јако тешко кад се крене од нуле.

Говорећи у Спољнополитичком одбору Европског парламента, Јеремић је у одговору на питања посланика рекао да ће бити уложени напори заједно са Хрватском да се то питање реши "пре осталих приоритета".

Јеремић је такође нагласио да је питање српских избеглица из Хрватске и даље веома тешко и сложено питање.

Он је рекао да очекује да се у фебруару у Београду заједно са Високим комесаријатом УН за избеглице и вероватно са Европском комисијом одржи састанак са хрватском страном да би се убрзало решавање тог проблема.

Јеремић је казао да су у питању права прогнаних Срба у акцији "Олуја" 1995, односно 250.000 прогнаних Срба и да њихово право на повратак у домовину у Хрватској није до сада ваљано решено.

Шеф српске дипломатије је истакао да свако ко је присиљен да оде из своје куће има право да се врати у свој дом.