Годишњица мартовских демонстрација

Данас се навршава 19 година од првих масовних демонстрација у вишестраначкој Србији које су биле уперене против тадашње власти и неслободе медија. Протест под називом "Митинг против петокраке" 9. марта 1991. године организовао је и предводио Српски покрет обнове (СПО) Вука Драшковића, тада најјаче опозиционе странке, која је заговарала промену система, демократизацију и националну обнову државе.

Протесту су се придружиле и друге опозиционе партије и превасходно је био уперен против уређивачке политике Радио-телевизије Србије, у редовима опозиције названом "ТВ Бастиља".

Главни захтев упућен тадашњем режиму била је смена генералног директора РТС-а Душана Митевића и још четворице уредника због увредљивих коментара на рачун опозиције.

Демонстрације су биле забрањене, па је полиција од раног јутра блокирала прилазе Београду у намери да спречи долазак присталица опозиције из унутрашњости земље.

Упркос томе, на Тргу републике у центру Београда, окупило се око 100.000 грађана, а око поднева полиција је кренула у акцију разбијања демонстрација из Француске улице и с платоа испред Филозофског факултета.

Пред налетом полиције, лидери опозиције и део њихових најближих присталица склонили су се у Народно позориште, а врата им је отворила тадашња управница, драмски писац Вида Огњеновић.

На батинање демонстраната, лидер СПО Вук Драшковић је са балкона позоришта позвао на "јуриш" после чега су почели окршаји.

У намери да разбије демонстрације, полиција је употребила сузавац, водене топове и гумене метке, а у акцију је била укључена и коњица.

Фотографија на којој чланица СПО Драгана Срдић - Милојевић са три подигнута прста "пркоси" воденом топу обишла је истог дана цео свет и постала симбол отпора демонстраната.

У сукобима који су се проширили на цео град, живот су изгубиле две особе. Прва жртва био је полицајац Недељко Косовић (54) који је погинуо око 15,30 часова у Масариковој улици код "Београђанке".

Бежећи од демонстраната, Косовић је покушао да прескочи зид терасе, али је пао са висине од пет метара ударивши главом о тротоар.

Матурант Бранимир Милиновић (18) смртно је рањен када је група полицајаца са угла улица Адмирала Гепрата и Кнеза Милоша отворила ватру према демонстрантима испред кафеа "Лондон", а преминуо је око 16,00 часова на Ургентном центру Клиничког центра Србије.

Драшковић је касно поподне покушао да уђе на седницу владе, а пошто је у томе спречен, кренуо је с демонстрантима према железничкој станици и том приликом је ухапшен.

Хапшење лидера СПО изазвало је револт студената који су убрзо из Студентског града на Новом Београду кренули ка Теразијама.

Полиција је студенте дочекала на Бранковом мосту, поново су употребљени сузавац и палице, а пошто су они поседали на асфалт, акција полиције је убрзо прекинута.

У сукобима демонстраната и полиције је повређено 114 особа - 58 полицајаца и 86 грађана - а ухапшено је 158 људи.

Протести неколико хиљада студената и грађана, настављени су на Теразијама све до 14. марта, када су Драшковић и сви ухапшени ослобођени, а Скупштина Србије усвојила оставке директора РТС-а Душана Митевића и министра унутрашњих послова Радмила Богдановића.

То вече око 20 часова на улице Београда први пут после Другог светског рата изашли су тенкови, а одлуку о томе донело је колективно руководство, Председништво бивше СФРЈ.

Аналитичари су накнадно оценили да су домети 9. марта били ограничени, јер српска опозиција тада још није била спремна на њихову радикализацију, али су сагласни у оцени да је тада први пут озбиљно уздрман апсолутистички режим Слободана Милошевића.

Лидер СПО понавља често да су све касније побуне и протести били наставак 9. марта и да је дух ових демонстрација на крају довео до пада Милошевића 5. октобра 2000. године.

Тадашња српска опозиција је последњи пут заједнички обележила годишњицу ових демонстрација 1997. године када је покојни премијер и лидер ДС Зоран Ђинђић истакао да је 9. март 1991. био "темељ победе" коју је опозиција извојевала на локалним изборима годину дана раније.

Драшковић: Србија не сме да пристаје на даље поразе

Лидер Српског покрета обнове (СПО) Вук Драшковић оценио је да је огромна већина учесника деветомартовских демонстрација из 1991. данас разочарана и поручио да је годишњица тих протеста прилика да се каже да Србија мора да мења курс и да не пристаје на даље поразе.

"Косовски пораз и губитак Косова, који је скривио Слободан Милошевић својом политиком, не сме ни по коју цену да се претвори у губитак Европске уније", поручио је Драшковић.

"Европска унија безусловно и што пре, то је захтев, убеђен сам, свих оних који су се од 9. марта 1991. до 5. октобра 2000. године борили и себе давали за европску, нову, бољу и демократску Србију", рекао је лидер СПО у изјави новинарима на Тргу Републике.

Драшковић је са члановима најужег руководства СПО у подне положио венце код споменика Кнезу Михајлу и одао пошту страдалима у првим масовним демонстрацијама у вишестраначкој Србији које су биле уперене против тадашњег режима и неслободе медија.

"Данас је разочарана огромна већина учесника деветомартовских демонстрација који су овде, на овом тргу пре 19. година почели десетогодишњу буну против режима Слободана Милошевића", рекао је Драшковић.

Он је нагласио да је до тога дошло зато што су "људи који су сами себе прогласили за експерте од 5. октобра 2000. године водили "наопаку развојну политику државе, погрешну економску и пореску политику."

"Тако су пострадали управо ови људи који су изнели борбу против режима Слободана Милошевића, а профитирали су ратни профитери, криминалци, шверцери, Милошевићеви тајкуни који су постали економски и политички господари Србије", рекао је Драшковић.

Драшковић је додао да Србија мора да мења свој курс, да промени развојну политику, да се децентрализује, да мења економску политику тако да терет транзиције падне на богате, на тајкуне, а да се пореза ослободи поштени свет малога бизниса, да се притекне у помоћ српском селу и да оживи пољопривреда.

Драшковић, који је предводио бунт против "медијског мрака", оценио је да "ми данас у Србији немамо ни један медији који је тв Бастиља из 1991. године, а истовремено готово да су нам сви медији Бастиље".

На инсистирање новинара да објасни овај став, одвратио је: "Ја сам био веома јасан" и додао да "медији не смеју да буду партнери власти" него "партнери народа, читалаца, слушалаца и партнери слободе".