Ђелић: Србија подржала Дунавску стратегију

Србија је данас подржала Декларацију о посвећености приобалних земаља Стратегији Европске уније за Дунавски регион коју је предложила румунска влада и све земље које у њој учествују, рекао је данас у Букурешту потпредседник владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић.

Декларација ће бити објављена 8. децембра у Бриселу, када ће је усвојити Европска комисија, додао је Ђелић.

"Средином следеће године, током мађарског председавања ЕУ, Европа ће усвојити ову стратегију, а Србија са 588 километара тока Дунава има снажне аргументе да друге земље прихвате њене иницијативе, као координатора Дунавске стратегије у домену инфраструктуре, културе, медија и безбедности", истакао је Ђелић.

У раду скупа учествовали су премијери или високи функционери влада 14 подунавских земаља и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, а састанку је, као гост, присуствовала и делегација Пољске.

Ово је један у низу састанака земаља овог подручја на којем се разматра дугорочна стратегија развоја, која ће се наћи на дневном реду децембарског састанка Европског савета на коме ће Европска комисија поднети нацрт тог документа.

Очекује се да ће стратегија коначно бити усвојена у јуну 2011. године, у време када ће Мађарска бити председавајући ЕУ.

Србија је природни део ЕУ

Потпредседник Владе Божидар Ђелић изјавио је у Букурешту да је Србија природни део Европске уније и додао да ће израда европске стратегије за Дунав додатно ојачати позиције Београда у Унији.

"То је веома јасан доказ да је Србија природни део ЕУ и радећи на овој стратегији ми јачамо нашу европску перспективу", рекао је Ђелић који у Букурешту учествује на самиту посвећеном изради европске стратегије за Дунав.

Ђелић је подсетио да је пловни ток Дунав кроз Србију 588 километара, што је од великог значаја за развој привреде. Он је додао да ће Србија на Дунаву имати заједничке пројекте са Румунијом, Аустријом, Немачком, Мађарском, Хрватском и Словенијом.

Заједнички интереси

После разговора са румунским премијером Емилом Боком, Ђелић је казао да између Србије и Румуније постоје заједнички интереси у вези са развојем Дунава, јер велики део границе две земље иде преко те реке, и подсетио на традиционално пријатељство Београда и Букурешта.

Ђелић и Бок договорили су да Србија и Румунија заједно развијају туристичке потенцијале на делу Дунава од Смедерева до Ђердапа. Договорено и отварање аутопута од Темишвара до Београда, који би касније требало да се настави ка Црној Гори.

Бок: Србија је поуздан пријатељ Румуније

Румунски премијер Бок рекао је да је учешће у стратегији заједнички интерес две земље и додао да ће то донети још више садржаја билатералној сарадњи.

"Србија је поуздан пријатељ Румуније, била је увек и тако ће остати", рекао је Бок и поновио да Београд може да рачуна на подршку Букурешта на европском путу.

Румунија је један од чланица ЕУ које нису признале Косово, а премијер Бок нагласио је да Букурешт неће мењати тај став.

Ђелић се данас у Букурешту састао и са бугарским премијером Бојком Борисовим и са другим високим званичницима који су учествовали на самиту.

Басеску: Динамичнија сарадња

У Букурешту је данас отворен самит о Дунавској стратегији на којем учествује и потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић.

Председник Европске комисије (ЕК) Жозе Мануел Барозо поздравио је потписивање Граничног споразума Румуније и Молдавије и подржао сличне иницијативе на западном Балкану, чији је циљ побољшање добросуседских односа.

Потписивање Споразума је одличан пример онога шта може да се постигне када постоје заједнички интереси, изјавио је Барозо, отварајући Дунавски самит.

"Знам да су у току друге иницијативе за побољшање суседских односа, посебно на западном Балкану, и желим да подржим такве намере. Имамо прилику да створимо заједничку визију и наша је дужност да та визија буде преточена у одрживу просперитетну будућност читавог дунавског региона", истакао је он

Румунски председник Трајан Басеску изјавио је, у уводном говору, на самиту, да ће усвајањем Дунавске стратегије бити успостављен нов, динамичнији начин сарадње.

Басеску је истакао да је циљ самита да покаже да су подунавске државе одлучне у намери да спроведу стратегију Европске уније за дунавски регион и подсетио је да ЕК треба у децембру да представи коначни нацрт Дунавске стратегије.

Председник Румуније је, такође, напоменуо да, с обзиром на глобалне економске прилике и економску и финансијску кризу, неће бити нимало лако обезбедити средства за финансирање великих инфраструктурних пројеката, пренела је агенција Адјерпрес.

Међу темама самита је развој одговарајуће инфраструктуре на обалама Дунава, повезивање система електричне енергије и гаса, као и заштита човекове околине.

Ђелић, који је и национални координатор за Дунавску стратегију ЕУ, састаће се са високим званичницима Словачке, Чешке, Мађарске, Румуније, Немачке и Аустрије, саопштио је кабинет потпредседника владе.

Адјерпрес је навео да ће румунски премијер Емил Бок имати више билатералних сусрета с председницима влада који ће учествовати у раду самита и, како се истиче, вицепремијером Србије Ђелићем.

Србија и Хрватска до 13. новембра да одлуче о Белену

Србија и Хрватска до краја недеље треба да одлуче да ли ће учествовати у пројекту нуклеарне електране Белене у Бугарској, рекао је данас у Букурешту, где је био на самиту о Дунавској стратегији, бугарски премијер Бојко Борисов.

Борисов је додао, како преносе бугарски медији, да Бугарска мора да одлучи о учешћу у изградњи електране Белене пре посете руског премијера Владимира Путина Софији.

"Србија и Хрватска треба до краја недеље да се изјасне да ли ће учествовати у пројекту будуће нуклеарне електране на Дунаву", истакао је Борисов после скупа дунавских земаља.

На крају претходне недеље, према саопштењу са редовне седнице бугарске владе, влада у Софији позвала је Србију и Хрватску да учествују у пројекту изградње друге бугарске нуклеарне електране.

Бугарски премијер је, како наводе медији, позвао званичне дописе српском председнику Борису Тадићу и хрватској премијерки Јадранки Косор и позвао две земље да Белену имају учешће од проценат, проценат и по или два.

Борисов је казао да је позвао Тадића и Косор да одговоре до 13. новембра да ли су заинтересовани да имају мали удео у будућој нуклеарној електрани.

Рок је крај недеље јер тада у Софију стиже руски премијер на преговоре о енергетици.

Борисов је казао да би учешће Србије и Хрватске у пројекту Белене гарантовало тржиште тој електрани када буде изграђена.