Делевић: Процес интеграције Балкана незавршен посао

БЕОГРАД - У Европској унији се на процес интеграције Западног Балкана гледа као на незавршен посао, тако да могуће успоравање због економске кризе, усвајања Лисабонског уговора и других фактора не би требало да нас обесхрабри, изјавила је Танјугу директорка владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић.

Делевић је рекла да ни Влада Србије ни чланице ЕУ не доводе у питање неопходност хапшења и изручивања преостале двојице оптужених за тешке ратне злочине Хагу.

Интеграција зависи од низа чинилаца

Мали број чланица, пре свега Холандија, сматра да је њихово изручивање неопходно пре преласка у следећу фазу, док већина чланица ЕУ дели став Владе да је учињено довољно за одблокирање Прелазног трговинског споразума, имајући, пре свега, у виду да Србију чека још много корака ка ЕУ, а да ће пре сваког корака чланице поново моћи да процене да ли је сарадња са Трибуналом задовољавајућа.

Делевић је нагласила да главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц ускоро поново долази у посету Београду и да се нада да би његов извештај могао да допринесе уласку Србије у наредну фазу европских интеграција.

Интеграција Србије и осталих земаља региона, како сада изгледа, додатно ће зависити и од ефеката и трајања светске економске кризе, усвајања Лисабонског уговора, али и "прилагођавања" пријему великог броја нових чланица, чија се петогодишњица обележава ових дана, што све додатно успорава процес проширења ЕУ.

То, међутим, не би требало да нас обесхрабри, рекла је Делевић, јер, како је подсетила, на процес интеграције Западног Балкана у Унији се гледа као на незавршени посао.

Осврнувши се на процес визне либерализације, она је изразила наду да ће на основу свега онога што је учињено у Србији, као и на основу досадашњих коментара европских званичника, заједнички извештај свих експертских мисија створити основ за позитивну препоруку Европске комисије за стављање Србије на "белу шенген листу".

"Ако би се то десило за време чешког председавања, верујем да ће Србија и евентуално друге земље које буду добиле ову препоруку, моћи да се квалификују за безвизни режим до краја ове или почетком следеће године", рекла је Делевић.

Говорећи о "мапи пута" за визну либерализацију, која је уручена Србији прошлог пролећа, она је казала да су начињени значајни помаци, као што је усвајање битних закона, стратегија и стварања законодавног оквира неопходног за тај процес.

"Нико не очекује да проблема неће бити пре него што ми будемо стављени на белу шенген листу, али неопходно је да постоји такав правни оквир и спремност да се он примењује", истакла је Делевић.

Упитана да прокоментарише то што су Албанија и Црна Гора пре Србије предале чланство за кандидатуру у ЕУ, Делевић је казала да је напредак сваке земље у региону позитиван и за Србију зато што процес проширења функционише, упркос економској кризи.

"То треба да буде подстицај за нас, да све што треба да се уради код куће урадимо, пре свега, зато што то одговара и нашим грађанима, али и да бисмо могли да будемо бржи у процесу интеграција", додала је она.

Висок проценат грађана за улазак у ЕУ

Према истраживању Канцеларије из децембра прошле године, 61 одсто грађана подржава улазак Србије у ЕУ, што нашу земљу ставља на треће место у региону, иза Црне Горе и Албаније.

Тај проценат је, додуше, нижи за шест одсто у односу на мај прошле године, када је био 67 одсто, али је, истакла је Делевић, и даље веома висок.

"Када се осећају ближе Европи и виде које користи доноси ЕУ, наши грађани се више изјашњавају за процес европских интеграција", казала је директорка Канцеларије, додавши да истраживање показује да грађани разумеју да неке ствари морају бити учињене сада, а да ће се све користи осетити касније.

Према њеним речима, наши људи су прилично рационални у том процесу, и кривицу за то што он иде спорије расподељују прилично равномерно на Србију и на условљавање ЕУ.

Тржиште ЕУ је, истакла је Делевић, наш традиционални економски партнер, са којим остварујемо више од половине укупне размене са светом.

Истакавши корист успостављања слободне трговинске зоне са земљама ЕУ, она је поздравила Прелазни трговински споразум, који је на снази тек два месеца.

Иако је за то време наша земља изгубила 10 милиона евра, колико би остварила од наплате царине, она је тиме осигурала своје најзначајније извозно тржиште, рекла је Делевић.

Директорка Канцеларије је подсетила да је Унија од новембра 2000. године једнострано отворена за производе из Србије, који захваљујући томе имају преференцијални третман на том тржишту.

"Да њега нема, у претходних осам година српски извозници би платили царине и дажбине у износу од око две милијарде евра", указала је Делевић и додала да је захваљујући таквом третману, као и реформама спроведеним у земљи, извоз из Србије у ЕУ у 2008. години, у односу на 2001, повећан за 265 одсто.

Осврнувши се на последњи извештај те канцеларије о спровођењу Националног програма за интеграцију, она је казала да је програм половично остварен (53 одсто), што је, међутим, знатно боље у односу на претходни период, када је био испуњен са свега 29 одсто.

"Ово побољшање показује, с једне стране, да нас је претходни извештај освестио када су обавезе у питању, али бољи резултат дугујемо и чињеници да је у овом периоду усвојен велики број подзаконских аката", нагласила је она.
Према речима Делевићеве, наставак тог процеса биће тежи због економске кризе.

"Усвајање неких закона подразумева издвајање средстава која након ребаланса буџета можда нису у подједнакој мери или нису уопште на располагању", рекла је она.

Суштина европских интеграција, међутим, како је Делевић указала, није у бројању закона који су усвојени, већ у томе како се они примењују, тако да усвајање прописа ствара основу за покретање тог важног питања.

Делевић је нагласила да је остварено убрзање захваљујући одговорнијем односу према обавезама, али је исто тако створена и јасна свест о томе колико је то посао за цело наше друштво.