Агенција Страфор: Београд и Москва све ближи

БЕОГРАД - Посета председника Русије Дмитрија Медведева Београду потврђује снажне односе Србије и Русије и озваничава оно што је постало очигледно последњих шест месеци: да те две државе постају све ближе и у другим питањима, а не само по питању Косова, оценила је поводом посете Медеведева тексашка агенција за стратешка истраживања Страфор.

Страфор оцењује да посета Медведева показује да, иако Србију предводи проевропска влада, Москва може деценијама да буде у најбољим односима са Београдом. Стратфор истиче и да Београд, где почиње да се сумња да ће се европске интеграције икада догодити, жели да се осигура и да покаже Европској унији да "има и друге опције".

Тексашка агенција подсећа да је Србија традиционално била најмоћнија држава Западног Балкана, захваљујући комбинацији бројности и своје централне локације, и да она држи управљање транспортним коридорима Дунава и Мораве.

Русија је, као и друге европске државе, тражила начине да смањи српску моћ када експанзионизам Београда превазилази њене интересе на Балкану. Ипак, руска "актива" на Балкану била је током последње две деценије на најнижој тачци, због краја хладног рата, указује Страфор.

Србија и даље далеко од ЕУ 

Данашње стање је, додаје агенција, да је Запад победио у ратовима вођеним на Балкану 1990-их и да је, осим Србије, већи део региона под његовом отвореном контролом или је ушао у западне алијансе.

"Србија је такође мислила да ће је Запад дочекати добродошлицом након продемократске револуције 2000, очекујући да ће бити награђена за болну и самостално покренуту смену режима Слободана Милошевића. Девет година касније, то се није догодило", пише у анализи.

Како пише Страфор, из перспективе разних српских политичких актера, укључујући многе који су званично за Европску унију, девет година демократских промена није довело Србију ближе ЕУ него што је била под Милошевићем.

"Поред тога, већина чланица ЕУ и САД настављају да подржавају независност Косова, једнострано проглашену у фебруару 2008. За Србију је то неприхватљиво због чињенице да је изгубила суверенитет над 15 одсто своје територије, а неприхватљиво је и за Русију јер показује комплетно занемаривање Запада за забринутост Москве о пост-хладноратовским аранжманима европске безбедности", указује Стратфор.

Заједничко тле за сарадњу 

У том склопу интереса, по оцени Страфора, званични проевропски Београд и Москва нашли су заједничко тле за оно што изгледа као изградња међусобних односа.

Уз то, руски привредни интереси у Србији расту и имају велики утицај на читав политички спектар у Србији - и на националисте и на прозападне политичке партије.

Стратфор указује да је Медведев дошао у Београд са делегацијом од 100 владиних и привредних званичника која ће финализирати руски кредит од милијарду долара српској влади, а постоји могућност да се склопе и други споразуми - планови да Руси купе ЈАТ, руско инвестирање у српску инфраструктуру, као и учешће српских грађевинских фирми у припремама за Олимпијаду 2014. у Сочију.

"У српској јавности и међу политичарима у Београду није остало непримећено да је потпредседник САД Џо Бајден дошао у Србију са обећањима, а Медведев са великим поклонима у рукама".

"Стога, посета Медведева озваничује оно што је постало очигледно последњих шест месеци, а то је да Србија и Русија постају све ближе и на другим питањима, а не само по питању Косова.

Сумња у евроинтеграције 

"Београд почиње да сумња да ће се интеграција у ЕУ икада догодити Србији. У Београду се сматра да Брисел не жели даље ширење Уније на Западни Балкан, нарочито не на Србију, и да се захтеви постављени Србији да изручи ратне злочинце користе као изговор да се процес заустави", пише Страфор.

Тексашка агенција закључује да се због тога Београд осигурава, покушавајући да покаже Унији да има и друге опције, а истовремено демонстрира бирачима да има спољнополитичке успехе на фронтовима осим ЕУ, као што је недавна посета председника Бориса Тадића Кини.

Као што се Београд вероватно и надао, Европска комисија одговорила је на руски кредит понудивши свој, од 200 милиона евра, указује Стратфор.

Из перспективе Београда, "игра на Запад и Русију једни против других" могла би да буде уносна стратегија, јер је и Југославија имала велике користи од исте такве стратегије током година хладног рата.

Ипак, није јасно да ли ће Европа и Запад "загристи" тај изазов, посебно због тога што Србија данас има сасвим другачији геополитички значај него Југославија током хладног рата.

Из перспективе Брисела, Србија је окружена чланицама НАТО и изолована од Русије, и Европа и САД верују да могу да пусте Србију да чека онолико колико они желе. Право питање је до које мере ће Русија користити почетни савез са Србијом, посебно јер се захуктава "игра" између Москве и Вашингтона о централној Европи и Ирану, закључује Страфор.