Колунџија о "отвореним питањима" у Уставу

Шеф посланичког клуба "За европску Србију" Нада Колунџија изјавила је данас да Устав Србије има неколико отворених тема, међу којима су питање регионализације, европских интеграција и броја посланика, које ће бити предмет шире расправе, а касније и могућих промена највишег законодавног акта земље.

"Једно изузетно важно питање је питање регионализације, јер је Србија једна од земаља која има најнеуједначенији развој. Имамо делове који су неколико пута развијенији или, ако гледамо са друге стране, неразвијенији од неких других делова", рекла је Колунџија Танјугу, подсетивши да је питање равномерног регионалног развоја истовремено и питање европских стандарда.

Према њеним речима, уколико Србија хоће да достигне економски и социјални ниво који је чини компатибилном са државама Европе, мора да подигне и неразвијене делове, а најбољи модел за то је регионализација.

"Огромна средства у Европској унији издвајају се управо за равномеран регионални развој и у том смислу је неопходно створити правне претпоставке за постојање региона, а усвајањем Закона о статистичким регионима створили смо елементарну, минималну претпоставку за тако нешто", рекла је Колунџија.

Шефица посланичког клуба ЗЕС је оценила да је неопходно суштински се позабавити тим питањем и дубоко промислити на који начин ће се регионализацијом и децентрализацијом власти омогућити да се Србија равномерније развија.

"Ако видите карту становништва у Србији, ви ћете видети да постоје делови који су скоро испражњени од становништва. То је са сваког становишта, па и безбедносног, а нарочито економског, неодрживо. Такве земље не могу да опстају и да се нормално развијају", сматра Колунџија.

Питање рационалног броја посланика

Поред регионализације, покренуто је и питање парламента, односно рационалног броја посланика у односу на величину и специфичност земље, указала је она.

Колунџија је додала да би то значило и измену изборног система, али да је потребно истовремено се позабавити оним што је са становишта Савета Европе било постављено као питање - да ли то јесте довољно демократски модел.

"Пре свега, ради се о уставној одредби која каже да народни посланик може свој мандат поверити партији са чије листе је изабран. То су нам оспоравали као извесну врсту везаности посланика за политичку партију, а не за грађане који су га бирали, па верујем да ће можда и то бити једна од тема о којој ће се разговарати", објаснила је она.

Колунџија је додала да се, такође, као питање поставља и да ли Устав, овако како данас изгледа, ограничава Србију у процесу европских интеграција, са становишта прихватања међународних аката које треба да буду примењени и да имају приоритет у односу на домаће законодавство.

Питање супремације међународног законодавства

"Ради се о праву супремације међународног законодавства у односу на домаће. Постоје наговештаји да је овај устав ограничавајући у том смислу и да је то такође тема о којој треба отворити дебату", рекла је Колунџија.

У прилог томе да Устав није "непроменљива" категорија, Колунџија је навела да су "Словенци у процесу својих интеграција пет пута мењали устав", па је нагласила да питање промене и трансформације друштва и прилагођавање стандарима Европе, понекад за последицу има и потребу да се мења највиши законодавни акт.

Она је подсетила да је питање промене Устава већ неколико пута покренуто и да је то учинио и председник Републике и додала да ће, вероватно, бити формирана стручна тела која би, пре свега, направила евиденцију онога што је у актуелном Уставу тема за промене с једне стране, а са друге, трагала за најбољим решењима.

"Међутим, још увек нисмо у тој фази", закључила је Колунџија.