Траума утиче на гене: Спречити промене

Траума може трајно, доживотно да остави последице на ментално и физичко здравље особе која је доживела трауматско искуство.

Сада се, наиме, чини да траума оставља хемијске последице на ДНК подручјима која су договорна за функционисање имуног система и памћења.

Резултати најновијих истраживања могу помоћи да се нађе објашњење зашто особе са посттрауматским стресним тегобама (ПТСД), укључујући војнике, али и жртве силовања или земљотреса, често годинама касније имају лоше физичко здравље и менталне проблеме, посебно кад је реч о памћењу.

Резултати би, такође, помогли у бржем и једноставнијем дијагностификовању тегоба.

Укључивање и искључивање

Психијатар Сандро Галеа, професор на Универзитету Колумбија у Њујорку, анализирао је узорке крви 23 особе са ПТСД и 77 без ових поремећаја. Циљ анализе био је да се утврди да ли постоје битне разлике у нивоу супстанци метил групе која је била додата различитим генима.

Овакве "епигеничке" хемијске промене не мењају генетички код али могу значити да се функције гена повећавају или смањују, да ли се "укључују" или "искључују".

Галеов научни тим идентификовао је број гена са промењеном метилацијом код особа са ПТСД - које су све биле укључене у имунолошке функције и развоја можданих ћелија. То на неки начин, како је Галео објаснио за часопис Њу сајентист, објашњава зашто особе које пате од ПТСД имају слабији имунолошки систем и лошије памћење.

Што је још значајније, број "нападнутих" гена био је повезан са бројем трауматских искустава која је доживела особа са поремећајима.

"Уверени смо да управо трауматски догађаји изазивају промене у метилацији", нагласио је Галеа.

Убрзано старење

Особе са ПТСД такође имају више антитела према цитомегаловирусу (ЦМВ), вирусу херпеса који је у извесној мери присутан код већине људске популације. То указује да је код њих био виши ниво ЦМВ а већа ЦМВ инфекција тесно је повезана са старењем имуног система.

"Врло је изазовно нагађати да би висок ниво ЦМВ антитела код особа са ПТСД могао бити знак појава убрзаног старења повезаног са знацима психолошког стреса" - изјавио је неуролог Моисес Бауер, професор на Понтифицал Цатхолиц Университy "Рио Гранде до Сул" у граду Порто Алегре, у Бразилу.

Биомаркер

Како било да било, Галеа је уверен да ће открића која је учинио са сарадницима помоћи особама са ПТСД. За почетак, промене у метилацији могу помоћи да се прецизно дијагностицира стање.

"Није немогуће да епигенетске промене могу бити биомаркер, дијагностички показатељ за ПТСД", сматра Галеа.

Он је, такође, уверен да ће то указати и на неопходан правац интервенције.

"Надам се да ће резултати истраживања указати на правац који би омогућио да се спрече епигенетичке промене у особа које су у блиској прошлости доживеле трауматске догађаје", нагласио је Галеа.

С њим се слаже и професор Бауер: "Лекови који делују против облика ДНК метилације су изузетно интересантни за клиничку примену код особа са ПТСД".