САНУ о Бугарима и Србима

БЕОГРАД - Јуче је отворен научни симпозијум на тему "Српско-бугарска узајамност у византијском свету осамнаестог века" и први који се одржава у организацији Византолошког института Српске академије наука и уметности.

Од првог српско-бугарског научног симпозијума посвећеног месту и улози две државе у оквиру "Византијског комонвелта" протекло је безмало 20 година.

Скуп је свечано отворен у присуству амбасадора Бугарске у Србији Георги Димитрова и потпредседника САНУ Николе Тасића који су поздравили учеснике и пожелели им успешан рад

Копредседници Програмског одбора, бугарски академик Васил Гјузелев и дописни чалн САНУ Љубомир Максимовић говорили су о претходним скуповима и циљевима овога симпозијума који ће трајати до 2. новембра.

Добра сарадња

На њему ће бити поднета 34 саопштења бугарских и српских историчара медиевиста, византолога, историчара уметности, музике.

Сви говорници су наглашавали добру научну сарадњу две земље на плану византологије која се одвијала и ванинституционално преко личних веза и стално путем размене објављених публикација као и на скуповима са којих су објављени зборници.

Максимовић: Осамнаести век пресудан

Максимовић је објаснио да је симпозијум у Београду требало да буде оржан 2006. године али су се обе стране сложиле да га одложе, јер је те године био светски конгрес византолога.

Зато је овај сада веома добро припремљен јер је први пут одређен тематски оквир пошто је констатовано да је недовољна пажња посвећена осамнаестом веку а он је пресудан за обе државе.

Максимовић је истакао да су српски византолози и медијевисти имали прилику да од другог скупа који је одржан у Софији 2003. године прикупе резултате својих истраживања током дужег периода док смо живели у изолацији и сада ће то бити предочено научној јавности.

Од пада до обнове

Ученсницима је препуштено да слободно бирају теме без стриктног инсистирања да морају бити посвећене српско-бугарским непосредним везама, државним, верским, привредним, културним, али да нагласак треба ставити на период који обухвата време од пада Цариграда 1204. године до обнове царства 1261 године.

Два уводна реферата поднели су академици Гјузелев (Бугарско царство у осамнаестом веку и спољна политика) и Јованка Калић (Држава и Црква у Србији у XИИИ веку).

Симпозијум наставља рад, а у недељу је предвиђен излет до Жиче и Студенице.