Мапе гена предодређују дуговечност

Амерички стручњаци с Бостонског универзитета су утврдили мапе гена који указују, с већом тачношћу него икад раније, на вероватноћу да неко доживи 100 и више година, чак и ако други гени истих особа могу да се доведу у везу са различитим обољењима.

Ово откриће доводи у сумњу прецизност генског теста за утврђивање ризика од Алцхајмерове болести, који се тренутно нуди на тржишту САД, преноси Ројтерс.

Поручивши генетски код више од 1.000 људи који су доживели или преживели 100. годину и упоредиви га са генетском мапом 1.200 других особа, истраживачи из Бостона су утврдили 19 склопова око 150 гена који са 77 одсто прецизности указују на предодређеност да се доживи дубока старост.

Највеће изненађење је изазвала чињеница да људи предодређени за веома дуг живот имају и многе од гена који указују на болести исте као и код други људи, али срећан склоп других гена успева да те болести неутралише или бар одложи.

Један од руководилаца истраживања, др Томас Перла, истиче да се већина неупућених пита чему уопште живети тако дуго, сматрајући да стогодишњаци пате од свих могућих болести везаних за старост, да су инвалиди и да сигурно болују од Алцхајмера.

Истраживање његовог тима је, међутим, показало да 90 одсто дуговечних у просеку не пати ни од каквог инвалидитета до 93. године.

Бостонски стручњаци наглашавају да поседовање "срећног" склопа гена не би требало да значи да такве особе могу да пију алкохол до миле воље, пуше или се преједају.

Наглашавајући значај умерености, они наводе пример припадника појединих верских секти у САД , који захваљујући томе што су вегетаријанци, не пију, не пуше, а у стресним ситуацијама се окрећу религији и породици, у просеку живе 88 година - знатно дуже него други грађани САД.

Бостонски тим наглашава да не намерава да изнесе на тржиште свој тест гена дуговечности, већ ће инсталирати бесплатни вебсајт на којем ће особе које су дале да им се уради генетска мапа, моћи саме да провере да ли имају потенцијал да доживе веома дубоку старост.

Светске статистике показују да једна од 6.000 особа доживи 100. рођендан, а тек једна од седам милиона 110.

Стручњаци с Бостонског универзитета тврде да су се показале неоснованим теорије како код становништва у неким областима Русије и Азербејџана постоји већа вероватноћа да доживе 100 година.

Др Перлз је нагласио да ово истраживање неће довести до стварања еликсира младости, али да би могло да се искористи да се одложи наступање неких болести везаних за старост, као што је Алцхајмер.