Глечери нестају

Клима на планети Земљи постаје све топлија за глечере од чијег отапања, које стручњаци прате већ деценијама, стрепе у многим приобалним земљама света.

Према најцрњим прогнозама стручњака за климу, отапање глечера и раст нивоа мора потопиће приобална подручја и сва мања острва на широком потезу од Океаније, преко САД, до Африке и Европе.

Ниво мора ће се подићи за метар до 2050.године

Подизањем нивоа мора од једног метра, које ће се догодити до 2050. године, како предвиђају стручњаци, на удару ће се наћи градови, попут Венеције или Санкт Петерсбурга, земље попут Холандије или Бангладеша, територија у сливу река По у Италији, Ганга у Индији, Јангце и Меконг у Азији. Нека тропска острва у јужном Пацифику већ су расељена због потапања. Стручњаци упозоравају да свету прети тотална промена циклуса годишњих доба, поремећај система монсуна и других ветрова што ће довести до катастрофалних непогода, нестанак умерене климе и с њом огромне обрадиве површине, ширење тропских и пустињских зона...

Све то ће, према најцрњем могућем сценарију који прети човечанству, довести до изумирања великог дела живог света. Живот на копну ће постати неподношљив, а биће нарушени и морски екосистеми.

У таквим условима битно ће се изменити и слика људске цивилизације, јер ће климатске промене довести до озбиљних друштвених проблема, сеоба, глади, ратова због пијаће воде и мало преосталих обрадивих површина. Широм света развија се више сценарија који, на основу актуелних параметара глобалног загревања, за другу половину века предвиђају више различитих апокалиптичних ефеката.

У Националном парку Кенаи фјордови, јужно од Енкориџа, највећег града на Аљасци, стручњаци помно прате отапање глечера, међу којима је посебна пажња усмерена на онај који је назван "Егзит" и који је утонуо више од три километра, односно изгубио толико своје ледене масе, за последњих 200 година.

Стручњак из националног парка Фриц Класнер упозорава да се отапање Егзита, али и осталих глечера, убрзава. Исти тренд је примећен и на глечерима на Хималајима и у Андима.

И док неки стручњаци посебно скрећу пажњу на чињеницу да се сви хималајски глечери могу отопити већ до 2035. године, што ће изазвати опасне типографске последице и директну угроженост људи који живе у подножју ових планинских масива, дотле други, попут Курта Ламбека, председника Академије наука Аустралије тврде да "нема озбиљних информација о стању отапања глечера на хималајско-тибетанском комплексу", пренела је агенција Ројтерс.

Стога је прошлог месеца премијер Индије Манмохан Синг обећао да ће влада успоставити институт за праћење хималајских глечера, чије би седиште било у Дехра Дуну, на северу земље.

Стручњаци за праћење отапања глечера су засад добро организовани у Европи и у САД. Највећи глечер у Алпима, швајцарски Алеч под будним оком је већ 150 година. Али ова ледена громада, којој је директно на удару слив реке Роне, садржи и даље око 27 милијарди тона леда.

Швајцарска служба за мониторинг глечера је 2008. године у својој евиденцији имала 79 глечера. "То је веома мали број оних који се будно мотре", тврди Јан Алисон, стручњак за глечере.

"Ми мало знамо о укупном волумену глечера, о стању леда у громадама на Гренланду и Антарктику", каже Алисон, ветеран аустралијског Института за Антарктик, који се бави проучавањем леда, океана, атмосфере и климе.

Годишње се ниво океана подигне за 70 центиметара

У извештају названом "Дијагноза из Копенхагена" коју је 2009. године, под руководством Алисона, урадила стручна екипа Центра за истраживање климатских промена, при Универзитету Нови Јужни Велс, у свету је уочено убрзање отапања ледника у односу на средину 90-их година, односно годишње се просечно ниво океана подиже за око 70 центиметара.

"Дијагноза из Копенхагена" је рађена за светску конференцију о клими, одржану лане у главном граду Данске, на којој је, ипак, констатовано да су омануле црне прогнозе о последицама отапања ледника, али да опасност вреба.

У Непалу, у Међународном центру за интегрисано праћење планина, стручњаци су закључили да нема систематског праћења глечера, али да уопштено свуда у свету, они представљају претњу. Непалски стручњаци тврде да ће мали глечери, они који су 5.000 метара испод површине океана, највероватније нестати до краја века, док ће они на већим дубинама постојати и топити се и даље.

Нестанак бројних глечера је већ забележен уз Нову Гвинеју, у близини Африке, у западном делу Антарктика.