Данас је Огњена Марија

Српска православна црква данас слави свету великомученицу Марину, у народу овај празник најчешће називају Огњена Марија. У питању је хришћанска мученица која је пострадала због својих непоколебљивих уверења у време римског цара Диоклецијана. Код Срба она узива посебно поштовање.

Данас је понедељак, 30. јул, 211. дан 2007. До краја године има 154 дана.

1419. - Упадом Хусита у Градску већницу у Прагу и избацивањем кроз прозор чланова прашке градске управе састављене од Немаца, у Чешкој је избио хуситски устанак. Хусити су били следбеници верског реформатора Јана Хуса, нека врста чешких протестаната, али и борци против германизације. Одбили су да признају немачког цара Сигисмунда И за чешког краља, па је он у савезу са папом покренуо против њих "крсташки рат" који је трајао до 1436. Нанели су трупама немачког цара низ пораза, чак су продрли и дубоко у унутрашњост Немачке како би подигли на устанак и немачке сељаке, али су на крају поражени, између осталог, због међусобних подела и сукоба. Ипак Хуситски покрет знатно је ослабио немачки утицај у Чешкој, тако да је интензивнија германизација ипак била ослабљена све до периода Тридесетогодишњег рата у 17. веку, када је немачки утицај преовладао.

1511. - Рођен је италијански сликар, архитекта и писац Ђорђо Вазари, један од првих теоретичара историје уметности. Радио је на многим грађевинама и насликао велики број фресака и слика у римским и фирентинским црквама и палатама. Његове биографије италијанских уметника од 13. до 16. века главни су извор за проучавање италијанске ренесансне уметности.

1771. - Умро је енглески писац Томас Греј, песник класицистичке школе, којег љубав према природи, дубина осећања и симпатије за обичног човека чине претечом романтизма. Написао је мало песама, али заузима високо место у енглеској литератури захваљујући савршеној форми стихова, а "Елегија написана на сеоском гробљу" сматра се једном од најлепших песама на енглеском језику. Његову романтичну песму "Бард" на српски језик препевао је Јован Јовановић Змај.

1784. - Умро је француски филозоф и писац Дени Дидро. Био је веома критичан према свакој врсти религиозности. Носилац је просветитељске идеје у предреволуционарној Француској, био је инспиратор и главни уредник велике француске "Енциклопедије", објављене између 1751. и 1772. у 28 томова. Као противник класичних ауторитета и традиционализма, знатно је утицао на расположење грађанства у борби против старог режима. У филозофским расправама развијао је материјалистичко-натуралистичке идеје, а у есејима и књижевним делима залагао се за нову културу засновану на строгом рационализму. Дела: "Писмо о слепима на поуку онима који виде", "Разговор Даламбера и Дидроа", "Мисли о тумачењу природе", "Даламберов сан", "Жак фаталиста", "Рамоов синовац",
"Салони".

1818. - Рођена је енглеска књижевница ирског порекла Емили Бронте, која се прославила романом "Оркански висови".

1863. - Рођен је амерички аутомобилски магнат Хенри Форд, произвођач и конструктор који је највише допринео наглом развоју аутомобилизма. Почео је као ковач, али је временом успео да изгради читаву индустријску империју. Прве "бензинске кочије" конструисао је 1896, а од 1899. бавио се производњом аутомобила, касније и трактора. Први је увео серијску производњу, као и повољно кредитирање купаца устројено тако да просечном грађанину САД аутомобили буду доступни. Године 1908. створио је "модел Т", "народни аутомобил" који је моторизовао Америку. Написао је сећања: "Мој живот и рад", али и антисемитско дело "Међународни Јеврејин" - ког се касније одрекао увидевши да је био у заблуди.

1898. - Рођен је енглески вајар Хенри Мур, један од највећих скулптора 20. века, инострани члан Српске академије наука и уметности. Инспирисао се архаичном и примитивном уметношћу, нарочито стваралаштвом становника предколумбовске Америке. Под утицајем шпанског сликара Пабла Пикаса и француског вајара румунског порекла Константина Бранкушија, тежио је синтези апстрактних облика и надреалистичких идеја.

1898. - Умро је немачки државник Ото фон Бизмарк (фон Бизмарк-Шенхаузен), назван "гвоздени канцелар", који је "крвљу и гвожђем" ујединио немачке државе. Постао је 1862. канцелар Пруске, 1864. у савезу са Аустријом напао је Данску и освојио Шлезвиг, а онда се окренуо против Беча и 1866. поразио Аустрију, што му је омогућило да с Пруском уједини северне немачке државице у Севернонемачки савез. Испровоцирао је немачко-француски рат и после победе над Француском прогласио је почетком 1871. Немачку царевином, а Вилхелма И царем. Сузбијао је сепаратизам немачког римокатоличког југа. Године 1878. објавио је "Изузетни закон" (Леx специалис), којим је социјалдемократију ставио ван закона, али је паралелно увео социјалне реформе. Због неслагања са новим царем Вилхелмом ИИ, 1890. повукао се са власти, после 28 година готово неограничене владавине.

1912. - Умро је јапански цар Меиђи током чије владавине је Јапан преображен у модерну државу. Био је то почетак велике империјалне експанзије те земље. Ипак огромна привредна и научна снага савременог Јапана највећим делом је изграђена тек после Другог светског рата.

1921. - Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донела је "Закон о заштити државе", којим је Комунистичка партија Југославије као превратничка организација, склона терористичким методама, стављена ван закона, њени посланици лишени мандата, а пропаганда комунизма проглашена злочином.

1930. - Уругвај је у Монтевидеу, победом у финалу Првог светског фудбалског првенства над Аргентином са 4:2, постао први светски шампион. Претходно је у утакмици играној под потпуно нерегуларним околностима у полуфиналу са 6:1 победио Краљевину Југославију, састављену само од играча из Београда пошто су клубови из Загреба, Сарајева и Суботице одбили да дају фудбалере. Југословенска репрезентација је повела с 1:0, потом им је поништен регуларан други гол, а онда је судија признао Уругвају изједначујући гол, постигнут пошто је један полицајац убацио у терен лопту претходно избачену у аут.

1945. - Америчку крстарицу "Индијанаполис" потопила је јапанска подморница, усмртивши више од 800 људи.

1948. - Под притиском комуниста, чија је доминација постајала све очигледнија, мађарски председник Золтан Тилди
принуђен је да поднесе оставку.

1966. - Енглеска је победом над Немачком резултатом 4:2 у финалу светског фудбалског првенства одиграном на лондонском стадиону "Вембли" први пут постала првак света.

1971. - У јапански путнички "Боинг 727" ударио је борбени авион, изазвавши смрт 162 људи.

1974. - Турска, Грчка и Велика Британија потписале су споразум о прекиду ватре на Кипру. До борбених дејстава је дошло након што су се турске трупе искрцале на том медитеранском острву 1973. да би спречиле уједињење Кипра са Грчком, што је била тежња већине кипарских Грка од стицања независности 1960. До тада то острво је било британска колонија.

1975. - У Хелсинкију је почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД. Главни циљ скупа било је осигурање мира у Европи.

1980. - После 74 године британско-француске колонијалне управе, пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао је независност под именом Република Вануату.

1989. - Генерал Војћех Јарузелски напустио је после осам година положај шефа владајуће комунистичке партије, а нови лидер пољских комуниста постао је његов пријатељ и штићеник Мјечислав Раковски.

1990. - Члан британског парламента, конзервативац Иан Гау, близак сарадник Маргарет Тачер, погинуо је у експлозији бомбе коју је у аутомобил подметнула Ирска републиканска армија.

1993. - Лидери босанских муслимана (Бошњака), Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини, постигли су на мировним преговорима у Женеви договор о "унији", према којем би БиХ чиниле три етничке републике. Али овај споразум није зауставио грађански рат, највише због уплитања западних сила, које су се декларативно залагале за мир.

1997. - Двојица арапских исламских терориста - самоубица, усмртили су у Јерусалиму 18 људи.

1999. - Америчка војска званично је окончала операције у Панами, после стогодишњег присуства у тој земљи Централне Америке, коју су САД и основале ради ефикасније контроле над Панамским каналом. Раније је Панама била саставни део Колумбије, али су САД измислиле подршку тамошњем "покрету за самосталност" пошто се влада Колумбије није сложила са са неком решењима везаним за статус Панамског канала.

2003. - Последња "буба" сишла је са производне траке у Мексику - "фолксваген" број 21.529.464, колико их је за 68 година произведено у Немачкој и другим земљама, чиме је окончана историја најдуже произвођеног аутомобила. Производња "фоксвагена" била је идеја немачког нацистичког лидера Адолфа Хитлера, са циљем да се произведе аутомобил доступан сваком Немцу. Изглед каросерије популарне "бубе" дело је Фердинанда Поршеа.

2004. - У експлозији гасовода у белгијској индустријској зони Гисленгијен, 30 километара југозападно од Брисела, погинуло је 14 људи.

2005. - Потпредседник Судана, бивши лидер побуњеника Џон Гаранг, погинуо је у удесу хеликоптера у јужном делу земље.

2006. - Најмање 60 људи, међу којима су 37 била деца, је погинуло приликом израелског бомбардовања јужнолибанског села Кана.