Тонтићу уручена награда "Мирослав Антић"

У оквиру културне манифестације "Антићеви дани" данас је у Новом Саду уручена награда "Мирослав Антић", коју је Скупштина града доделила сарајевском песнику Стевану Тонтићу за књигу песама "Свето и проклето", најбољој у протеклој години према одлуци жирија.

Како добитник тог престижног признања због болести није могао да дође у Нови Сад, награду је председник новосадске Скупштине Александар Јовановић предао Маји Лазукић, директорки Издавачког центра Матице српске, који је објавио награђену књигу.

Истакавши да је Мирослав Мика Антић (1932-1986) својим делом оставио "неизбрисив траг у нашем књижевном и уметничком стваралаштву", Јовановић је на свечаности у Градској кући нагласио да Нови Сад с великим уважавањем чува и негује успомену на тог песника.

И ова награда је покушај да се "барем делимично одужимо" Мики Антићу за све оне лепе тренутке које нам је приређивао, за његову поезију и "оно широко и велико војвођанско срце", казао је Јовановић изражавајући жаљење што је песник, есејиста, антологичар и преводилац Тонтић био спречен да допутује у Нови Сад.

Говорећи о награђеном делу и његовом ствараоцу, књижевни критичар проф. др Михајло Пантић је подсетио да је пре нешто мање од века Тин Ујевић објавио своју чувену песму "Свакидашња јадиковка" да њоме умногоме одреди "туробно-исповедни смер" поезије и на српском језику.

Ова Тонтића књига "готово се без остатка сврстава у тај 'тиновски' жанр личне и опште тужбалице с тим што се у њој поглед у висину и стално изазивање виших, метафизичких позиција и садржаја смењује са сликама овдашње и скорије, наравно и наказне историјске стварности", рекао је Пантић.

Тонтић се, како је напоменуо критичар, "држи за песму не зато што другог упоришта више нема", него зато што је за њега песма "више и од ламента и од молитве, начин да се избегне претеће црнило душе и да се мисао о смрти држи колико-толико у подношљивом стању".

У поздравном писму, лауреат је захвалио Одбору манифестације "Антићеви дани" за додељено признање које носи име "великог и незаборавног мага" песничке речи и додао да је почаствован и тиме што награду додељује "град изузетне културне традиције".

Мирослав Антић је "заиста био велик, боемски разбарушено дете српске поезије, али је он, за разлику од неких дечјих песника био рођени филозоф, са истинским талентом неконвенционалног, доброћудног, провокативног мислиоца и визионара чије су се идеје, маштарије и сањарије заснивале на најдубљим увидима у природу живота", поручио је Тонтић.

Књижевно вече лауреата "Антићеве награде", које је требало да буде одржано у Градској библиотеци, одложено је за неку нову прилику.