Немачки издавач обележио годишњицу смрти Александра Тишме

НОВИ САД - „Дирљиво сведочење: самооптужујуће, без икаквих илузија, на трагу лажи и баналности зла“, цитат је књижевног критичара реномираног немачког недељника „Дие Зеит“, којим се коментарише најновије издање књиге Александра Тишме на немачком језику „Реисе ин меин вергессенес Ицх“ (Путовање у моје заборављено Ја). У једној књизи приређујући Тишмина дела „Дневник 1942-1951“ и „Меридијани Средње Европе“, сигурно није случајно што је издавач одбрао баш ово време да се по осми пут позабави делом једног од највећих књижевника наших простора. Александар Тишма је овај свет напустио пре пет година, али његова дела, извесно је, наџивеће не само наше, него и многе друге генерације, пише новосадски “Дневник”.

У издању „Реисе ин меин вергессенес Ицх“, успоставља се веза између Тишминог раног животног и нешто каснијег, богатог искуства турбулентих ратних и послератних времена, током којих је, судећи по преводиоцу Барбари Антковијак, Тишма пленио својим јасним и аналитичним списатељским стилом. „Деутсцхер Тасцхенбуцх Верлаг“ на немачком језику је до сада објавио: Употреба човека, Школа безбожништва, Књига о Бламу, Које волимо, „Капо“, Вере и завере и Без крика, док је најновије издање „Реисе ин меин вергессенес Ицх“, као и већину других, прва објавила издавачка кућа „Карл Ханзер“ 2003, у години смрти Александра Тишме.

И док немачки издавачи, на неки начин, затварају кругове, (не) изненађује што се у домаћим књижарама тешко може наћи ново издање дела Александра Тишме, иако су стара скоро сва распродата. Немци маркетиншки његове књиге представљају речима да је Тишма за Србију исто што су Маркес за Колумбију или Сарамаго за Португалију.

Александар Тишма (1924-2003) рођен је у Хоргошу (Југославија), а умро је у Новом Саду (Србија и Црна Гора). Био је писац који је највише писао лирске песме, романе и новеле. Матурирао је у Новом Саду, а студирао у Будимпешти.

Тишма је учествовао у НОР-у од 1944, демобилисао се 1945. и запослио као новинар у новосадској „Слободној Војводини“, а затим и у београдској „Борби“ 1947. Од 1949. живи у Новом Саду где је радио у Матици српској, најпре као секретар, а затим и као уредник Летописа Матице српске. Александар Тишма је добио више награда за прозу, поезију и преводилаштво, од којих и цењену НИН-ову награду за роман године, аустријску Државну награду за европску књижевност и награду сајма књига у Лајпцигу за ервопско разумевање.