Национални идентитет и културна политика у ЕУ

БЕОГРАД - Издавачка кућа "Службени гласник" данас представила нови, седми број часописа "Изазови европских интеграција" посвећен теми "Национални идентитет и културна политика у процесу европских интеграција".

Уредник часописа мр Никола Јовановић је нагласио да је питање идентитета суштинска тема која је била и биће актуелна и неће бити потрошена, а посебно је важна за нас који се спремамо за европске интеграције.

Већина не познаје идентитет

Он заступа став да у Србији већина становника не познаје ни национални ни европски идентитет или има веома погрешне представе о њима.

О идентитету и културној политици у процесу европских интеграција у часопису пишу композитор и дописни члан САНУ Исидора Жебељан, ванредни професор Теолошког факултета Радован Биговић, ванредни професор Филолошког факултета и амбасадор Србије при УНЕСКО-у проф. др Зорица Томић, научни саветник у Институту за савремену историју Предраг Ј. Марковић, професор Филозофског факултета проф. др Никола Самарџић.

Представљајући свој прилог о високој уметности као особености српског идентитета која гарантује равноправност у времену европских интеграција, Жебељан је истакла да Европу не занима оно што су наши уметници стварали директно се ослањајући на стране узоре већ само оно што јер посебно али и равноправно са достигнућима у другим европским срединама.

Она ја казала да су наши суседи из источне Европе пре уласка у ЕУ интензивно промовисали своје композиторе и друге уметнике који су цењени у свету, а и ми имамо (Кустурица, Љубица Марић, Црњански, Павић, Андрић) имена која су добро знана изван наших граница и на томе можемо да градимо праву равноправност са другим земљама Европе.

Проф. Самарџић је као историчар у тексту "Монопол колективизма и културна дилема" упозорио да нам је дата нова шанса, иако смо до сада многе пропустили, и да су неопходне суштинске реформе да би је искористили на прави начин и на општу корист.

Он је приметио да нам је транзиција која траје већ две деценије "прогутала" главне ослонце националног идентитета а то је веома високо развијена култура, једнаке шансе за све да се професионално остваре, сигурна егзистенција, а нису стваране нове вредности.

Десет најважнијих тачака ослонца

Томићева је препознала као добар знак што је "Службени гласник" имао храбрости да покрене часопис као што је "Изазови европских интеграција" и што је овај тематски број посветио месту културе на путу ка Европи.

За њу су културни идентитет и културна политика веома битни сегменти европских интеграција, али се залаже да се глобална мултикултуралност гради на очувању националне културе.

Томићева сматра да је основа за сваку интеграцију пажљиво креирање културне политике, што је задатак државе.

Објашњавајући зашто је свој текст насловио "Србија и Европа: дуго путовање ка кући", историчар Марковић је подсетио да ми јесмо у Европи и да је то наша "кућа", али да се мора постићи консензус шта је десет најважнијих тачака ослонца у нашој културној традицији на којима ћемо градити национални идентитет.