На сајму књига у Москви српски штанд равноправан са другима

МОСКВА - Србија се достојно представила на овогодишњем највећем руском сајму књига, 21. Московској међународној изложби књига, на којој учествују 82 земље, оценили су данас организатори и гости српског штанда на сајму.

"Овде постоји критеријум квалитета, културе и традиције а наш штанд - то није само моје мишљење, узорно је урађен а презентација је у оквиру стандарда који су приказали и други издавачи. Можемо бити више него задовољни", рекао је Тањугу предавач на Филолошком факултету, писац и књижевни критичар Михајло Пантић.

"Мислим да смо се на прави начин репрезентовали на овом сајму и судећи по интересовању публике, рекао бих да српска књижевност има потенцијал да каже нешто и руском читалачком аудиторијуму, који не само да је врло избирљив, него је и презасићен у правом смислу речи количином врхунске књижевности која му се свакодневно нуди", рекао је Пантић.

Пантићеве приче ће ускоро бити објављене у часопису "Страна књижевност" (Инострана литература), као најава за књигу која ће бити објављена у Русији следеће године, а аутор је у оквиру боравка у Москви одржао и предавање на Државном универзитету Ломоносов студентима српског језика и књижевности о стању савремене српске књижевности.

Петровић: Милорад Павић најпревођенији писац

Други гост штанда, писац Горан Петровић, рекао је да је овогодишњи наступ много српских књижара бољи од ранијих и да, иако увек може боље, српски штанд не заостаје за осталима.
"Ово је велико тржиште, Русија има велики број становника и велики број читалаца, где је читање још живо као дисциплина, а није на том великом тржишту лако бити примећен", рекао је Петровић, који је после Милорада Павића најпревођенији српски писац у Русији.

У неколико издања у Русији су штампана сва три Петровићева романа - Атлас описан небом, Опсада цркве Светог Спаса и Ситничарница Код срећне руке, пре годину дана изашла је и књига изабраних прича, а са издавачем Амфора договорено је да следеће године буде објављена интегрална књига књижевникових прича.

Према Петровићу, "све оне књиге које се могу наћи у другим светским центрима, овде су у првом плану и утолико је теже, али и занимљивије, за мале културе и књижевности - мора човек да се пропне или сагне да би пронашао наслов који је нешто посебније".

"Зато је лепо када схватите да је неко пронашао нас", рекао је Петровић.

Николић-Бобић: Задовољни посетиоци

"Посетиоци су задовољни и пријатно изненађени", рекла је Тањугу координатор српског наступа на сајму, секретар Удружења књижевних преводилаца Неда Николић-Бобић.

На штанд је из Београда донето приближно 300 књига више од 25 издавача.

Изложене су дела савремене књижевности, дечја литература, речници и лексикони, монографије са српским манастирима - које изазивају неподељену пажњу, монографије српских сликара, као и преведена дела руских писаца.

Одлична поставка на сајму

На више од две полице налазе се издања руских књига у преводу на српски језик - од "Историје византијског царства" Фјодора Успенског и "Историјске поетике" Алкдсандра Веселовског, до књига Јосифа Бродског, Виталија Шенталинског и Људмиле Улицке, у издању Паидеје, Геопоетике, Клиа, Цептера, Платоа, Стилоса, Русике.

Изложена је и едиција Српског ПЕН цнетра са књигама антологија прозе, драме, поезије и кратке приче 20. века. Пажњу публике привлаче и постери српских писаца Петровића, Пантића, Давида Албахарија, Драгана Великића, Владислава Бајца, Виде Огњеновић, Радослава Петковића.

Комбиновани мултимедијални наступ

На ТВ екрану емитује се ЦД са 30 српских писаца, представљених истовремено и у каталогу на српском, руском и енглеском језику, уз пратњу музике Зорана Симјановића.

Мултимедијални наступ употпуњују и три ТВ емисије разговора са Пантићем, Петровићем и руском књижевницом Људмилом Улицком, која је данас посетила српски штанд.

Гости штанда, који истовремено комуницирају са посетиоцима, су и преводиоци Зорислав Паунковић, Љубинка Милинчић и Неда Николић-Бобић.

Сајам траје до 8. септембра

Штанд је у петак посетила и књижевница Олга Славњикова, која је 2006. награђена "Руским Букером" за књигу "2017" која у преводу на српски језик треба да се појави до краја године.
У рекламном материјалу представљено је укратко и 10 српских писаца кандидованих у Пројекту 100 словенских романа.

За логистичку подршку и пружање детаљних информација о српским издавачима и књигама на штанду је задужен координатор пројекта информационог система "књигаинфо" Александар Дракулић.

Овогодишњи наступ српских издавача у Москви, који ће трајати до 8. септембра, организовали су Министарство за културу и Привредна комора Србије.