Изложба "Док нас смрт не растави"

Изложба фотографија под називом "Док нас смрт не растави: свадбе у Европи" ауторке Катарине Радовић отворена је синоћ у галерији "Артгет" Културног центра Београда (КЦБ), а посетиоци ће моћи да је виде до 12. септембра.

Изложба је ауторкин двогодишњи фотографски пројекат (2009-2010) о свадбама у Европи са акцентом на парове који су различитих националности, из различитих култура.

Радовићева је у изјави медијима објаснила да је на идеју за овај пројекат дошла након што је у Паризу присуствовала свадби своје другарице.

"Обзиром да је она црнкиња, а младожења белац, то ми се учинило да може бити занимљив пројекат и заинтригирало ме је шта се дешава на тим свадбама", казала је она, признајући да је до тада свадбе сматрала досадним догађајем за који не би издвојила цео дан.

Према њеном мишљењу најбоље су свадбе које су најспонтаније, где није све у потпуности организовано, које се одржавају ван сала и ресторана, у нечијем дворишту, кући или на броду.

На свадбе је стизала на различите начине - преко пријатеља је упознавала младенце, давала је оглас на Интернету или се распитивала код матичара.

У Женеви је присуствовала немачко-узбекистанској свадби, у Истанбулу турско-немачкој, у Норичу енглеско-српској, у Барселони је фотографисала Перуанце, у Амстердаму Турке, а поредила је и како изгледа свадба истог пара у Белгији, а како у афричкој држави Буркина Фасо.

Посебно јој је било занимљиво да на холандско-јапанској свадби посматра колико су Јапанци уздржани и званични, у Мађарској је фотографисала свадбу двоје Мађара следбеника Харе Кришне, а фасцинирала је атмосфера на ромској свадби која је трајала три дана са 1.000 званица на коју су младенци дошли хелихоптером.

Имала је прилику да присуствује и венчању два геј пара у Белгији и Холандији.

"Било је то веома интересантно искуство, атмосфера је била одлична, обе породице су биле одушевљене и видело се да нико нема ништа против њиховог избора", казала је Радовићева.

Она је рекла да је нови тренд у Европи, нарочито популаран у Швајцарској, Шпанији, Француској, да се гостима приказују на видео биму фотографије младенаца из детињства и неких ранијих периода.

Занимљиво је на пример, приметила је Радовићева, да су на српско-италијанској свадби у Београду, Италијани били ти који су направили веселу атмосферу, а не Срби.

"Битно ми је да забележим тај спој обичаја, различитих националности, културну асимилацију, зато што сви ти парови остају да живе у Европи и представљају неку будућу генерацију старог континента", додала је она и најавила да ће целокупан пројекат, који још увек није завршила, бити представљен у виду монографије, највероватније почетком следеће године.