Lat
Hu
11. мај - Вазнесење Господње - СПАСОВДАН; СВ. ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ; св Никодим Српски
Марија Помоћница, Винко, Сузана, Шимун Ст.
3. Реџеб 1433. - Лејлетур-регаиб
3. Сиван 5772.
Два века од рођења песника Никанора Грујића
НОВИ САД -
Библиотека Матице српске приредила је изложбу у просторијама Матице српске, поводом 200 година од рођења песника и беседника Никанора Грујића (1810-1887).
Поставком су обухваћена најважнија дела Грујића и избор литературе о његовом животу и стваралаштву.
У пратећем каталогу наведени су изводи текстова које су о Грујићу написали Ђорђе Магарашевић, Јован Скерлић, Вук Стефановић Караџић, Димитрије Руварац, Лаза Костић, Буде Будисављевић Приједорски, Андра Гавриловић, Славко Гавриловић, Голуб Добрашиновић, Ђорђе Перић и Јован Пејчић.
Ауторке поставке и каталога су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер.
Јеромонах Грујић, познат и под псеудонимима Срб Милутин, Н. Груич, Милутин ј(еромонах), Ненад, Наум, Зорана и др, рођен је под именом Милутин 1810. године у Липови, у Барањи. Поред родног места, школовао се у Харшању, Мохачу, Печују, Пешти и Сремском Карловцима.
Замонашио се у манастиру Кувеждин, једно време био је архимандрит манастира Крушедол, а 1861. године постављен је за епископа пакрачког.
Као беседник прославио се на Мајској скупштини у Карловцима и Словенском конгресу у Прагу 1848. године, а његова поезија, објављивана у многобројним часописима, истицала се чистотом језика и народним духом.
Грујић се бавио и филолошким и педагошким радом, публицистиком, превођењем и прикупљањем народних умотворина.
У његова најпознатија објављена дела убрајају се Народна србска скупштина (1848), Наставак народне србске скупштине (1849), спев Свети Сава (1861), Црквене беседе (1892) и Автобиографија (1907).
Био је почасни члан Матице српске и Матице словачке, члан Друштва србске словесности и дописни члан Србског ученог друштва у Београду.
Умро је у Пакрацу 1887. године.
подели вест са пријатељима:
Радио и ТВ уживо
