Британија обележила 200. годишњицу Дикенсовог рођења

Велика Британија је данас обележила 200. годишњицу од рођења Чарлса Дикенса, првог глобалног писца и хроничара градског живота каквог га и данас знамо.

Писао је о животу у модерном граду са својим адвокатима, криминалцима, банкарима, ситним лоповима, сањарима и чиновницима. Створио је ликове који су и данас познати милионима људи у свету - Ебенизера Скруџа, Малог Тима, Пипа, Госпођицу Хавишам, Фагина и Оливера Твиста.

"Треба само да завирите у наше друштво и видећете да је све о чему је писао 40-их година 19. века и даље релевантно", каже Дикенсов биограф Клер Томалин.

"Огромни јаз између богатих и сиромашних, корумпирани бизнисмени, корумпирани посланици... шта год, о свему томе је он већ писао, додала је она у изјави за АП.

Његово зазирање од богатих и саосећање са сиромашнима није спречило Дикенса да буде поштован и вољен и међу моћницима.

Принц Чарлс и његова супруга Камила, војвоткиња од Корнвола, придружили су се Кантерберијском надбискупу Роуану Вилијамсу, глумцу Рејфу Фајнсу и низу достојанственика и Дикенсових потомака на комеморацији која је данас одржана у Вестмонстерској опатији у Лондону.

Сличан скуп одржан је и у Портсмауту, на југу Енглеске, где је 7. фебруара 1812. славни писац рођен као друго од осморо деце Џона Дикенса, службеника у Министарству морнарице.

У свом обраћању, принц Чарлс је Дикенса назвао "једним од највећих писаца енглеског језика који је свој креативни дар искористио да би подигао глас против друштвених неправди".

Наследник британског трона је потом положио венац од белих ружа и висибаба на пишчев гроб у Песничком кутку Вестминстерске опатије, где су сахрањени готово сви највећи британски књижевници.

Фајнс је прочитао део из "Сеновите куће", а одржане су и молитве за убоге и маргинализоване као и за писце, уметнике и новинаре који представљају хроничаре модерног друштва.

Историчарка Џудит Фландерс казала је да је служба била "веома потресна" и да би је Дикенс мрзео.

"Дикенс је у свом тестаменту истакао да не жели никакве јавне церемоније, никакве споменике, ни јавне почасти", навела је Фландерс, чија књига "Дикенсов Лондон" треба ускоро да буде објављена.

"Хтео је да умре и да буде сахрањен као обичан човек. Желео је да његове књиге буду његов споменик", додала је она.

Жеља му се испунила, будући да су његови романи и јунаци данас популарнији него икада.

Британска пошта "Ројал мејл" управо је издала две нове поштанске марке са ликовима Дикенсових јунакаа. Тренутно се на британској телевизији приказују адаптације његових дела "Велика очекивања" и "Мистерија Едвина Друда", а у Лондонском музеју је отворена изложба која му је посвећена.

Крајем године, у биоскопе ће стићи и нова филмска верзија "Великих очекивања", са Рејфом Фајнсом и Хеленом Бонам Картер у главним улогама.

Дикенсова снага произилази из квалитета његовог писања, али и из његове невероватно велике продуктивности.

"Написао је 20 књига, огроман број чланака и писама, историју деце у Енглеској, уређивао новине, организовао образовање своје 10 деце, агитовао за реформе политичког и здравственог система, становања, увођење канализације. Обишао је свет, глумио, држао говоре, прикупљао новац и редовно шетао 12 миља, казала је за "Тајмс" Томалин, ауторка најновије биографије о Чарлсу Дикенсу.

Будући да је патио од несанице, имао је обичај да ноћу шета улицама Лондона.

"Веровао је да познаје Лондон боље од било ког", казао је Алекс Вернер, куратор изложбе "Дикенс и Лондон" која је отворена у Лондонском музеју.

Дикенс је био један од првих писаца који је описао живот у модерном индустријском граду какав и данас постоји.

Многе карактеристике његовог доба још увек су присутне. Деветнаести век је био век брзих технолошких промена које је Дикенс свесрдно прихватао. Путовао је Великом Британијом парним возом који је тада тек почео да саобраћа, а 1842. је прешао Атлантик једним од првих пароброда.

Био је и мудар менаџер свог генија, са бриљантним осећајем за самопромоцију, што га је учинило првом истинском модерном књижевном звездом.

"Да је жив, Дикенс би данас свакако писао за телевизију. Увек се трудио да допре до најшире публике", навео је Вернер.