Караџић: Рат изазвао СДА, Срби бранили Југославију

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, оптужен за геноцид и злочине над несрбима током рата у БиХ, почео је данас уводну реч одбране на суђењу пред Хашким трибуналом. "Бранићу наш народ и његов праведни и свети циљ", рекао је Караџић на почетку своје одбране. 

Бивши председник Републике Српске је изјавио да неће бранити своју "маленкост", већ "величину" српског народа који се у БиХ "500 година борио за опстанак".

Караџић је најавио да се неће бранити пребацивањем одговорности на друге, нити "тврдњом да није био важан", назначивши да "има добре доказе".

"Доказаћемо да није било ни примисли, а камоли плана да се одстране Муслимани", рекао је Караџић, осврћући се на оптужбу да је био на челу удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било уклањање несрба са територија које су Срби сматрали својим.

Караџић је нагласио да циљ босанских Срба, насупрот оптужници, није било стварање Републике Српске, већ очување Југославије. "РС је створена из нужде и то веома болно, кад већ није могла Југославија", рекао је.

По његовим речима, босански Срби били су спремни и да прихвате независну БиХ, ако им се осигура "српска конститутивна јединица".

Караџић је за избијање рата у БиХ окривио "завереничко језгро Странке демократске акције" које је водило "ратну политику" у корист Муслимана, а на штету "хришћанске већине - Срба и Хрвата".

Основни циљ тог језгра СДА била је "фундаменталистичка доминација" и "исламистичка држава" створена "неправном сецецијом", тврди Караџић.

"Суштина захтева СДА била је - БиХ је сто одсто наша, а Срби, па и Хрвати су гости и има да слушају", казао је оптужени, тврдећи да СДА и данас остаје при том захтеву и оценио да, док је тако, "мирне Босне неће бити".

Одговорност за продужење рата сносе и велике западне силе 

Као потврду за то, цитирао је изјаву председника Странке демократске акције и Председништва БиХ Алије Изетбеговића да се "рат могао избећи да смо остали у Југославији, али ми смо хтели независну БиХ".

"Изетбеговић ме је том изјавом аболирао, витешки... Али, хашко тужилаштво не занима Изетбеговићево витештво", тврдио је Караџић, понављајући да је рат изазвала тежња СДА ка "сувереној и независној БиХ, која ће бити сто одсто њихова".

Бивши председник РС је подсетио да је, насупрот Изетбеговићу, он прихватио "четири од пет" мировних предлога које су међународни посредници нудили током рата у БиХ.

"Какав би то српски удружени злочиначки подухват могао бити да је СДА прихватила макар један од тих планова", упитао је Караџић.

Рекавши да је у априлу 1992. године Изетбеговић "био охрабрен" да повуче свој пристанак на Кутиљеров мировни споразум на које су српске и хрватске партије већ биле пристале, он је тврдио да кривицу за избијање, вођење и продужавање рата у БиХ сносе и велике западне силе, на челу с Немачком, које су прерано признале независност Хрватске и БиХ.

"Немачка је предвидела рат у Југославији још за време Тита... Како сада тужилаштво може кривицу за избијање рата стављати мени", запитао је Караџић.

Свој говор у којем је у октобру 1991. у Скупштини БиХ упозорио да би у рату могао нестати муслимански народ, Караџић је назвао "изразито антиратним", сугеришући да је тужилаштво само наведене речи истргло из контекста говора.

"Српска страна ту нуди све варијанте које доносе мир и концесије", прокоментарисао је Караџић, који је у судници пустио снимак тог говора.

Декларацију о независности БиХ која је на том скупштинском заседању усвојила муслиманско-хрватска већина, без присуства српских посланика, Караџић је назвао нелегалном и противуставном.

Тезу тужилаштва да босански Срби нису желели да живе с Муслиманима и Хрватима, Караџић је одбацио речима: "Срби су желели да живе с Муслиманима, али нису и никада неће пристати да живе под Муслиманима".

Снимак разговора Карле дел Понте о споразуму са Холбруком

Сугеришући да је НАТО желео да га ликвидира, Караџић је у судници пустио снимак разговора бивше главне тужитељке Трибунла Карле дел Понте са непознатим особама у којем она каже да има "добре информације" да је постојао споразум Караџића са америчким изаслаником Ричардом Холбруком о имунитету од Трибунала.

Караџић наставља уводну реч, коју ће излагати и сутра.

Суђење Караџићу почело је пред Хашким трибуналом 26. октобра прошле године уводном речју оптужбе. Оптужени је почетак суђења бојкотовао тврдећи да му суд није дао довољно времена да се припреми.

Пошто је тужилац Алан Тигер 2. новембра завршио уводну реч, судије су три дана касније донеле одлуку да Караџићу поставе браниоца и да суђење буде настављено 1. марта 2010, како би се браниоцу дало довољно времена да се припреми.

Тужилац: Караџић врховни командант и архитекта политике

У уводној речи, тужилац Тигер је нагласио да је Караџић био врховни командант војске која је злочинима починила етничко чићење Муслимана и Хрвата у великим деловима БиХ, терорисала цивиле у Сарајеву и починила геноцид над 7.000 Муслимана у Сребреници.

"Караџић је истовремено био архитекта политике на којима су ти злочини утемељени и врховни командант снага које су те злочине починиле", рекао је тужилац Тигер.

Бивши председник Републике Српске је у две тачке оптужен за геноцид над несрбима у Сребреници и још седам босанских општина, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ у периоду 1992-95.

Оптужница против Караџића усредсређена је на: етничко чишћење Муслимана и Хрвата широм БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева у истом периоду; узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995.

Власти Србије ухапсиле су Караџића у Београду у јулу 2008. и изручиле Трибуналу. Он је у првом појављивању пред Трибуналом одбио да се изјасни о кривици по тачкама оптужнице, а судија је, потом, у складу с правилима, у спис увео да се оптужени не осећа кривим.