Караџић: Да се уважи имунитет из споразума са Холбруком

Бивши председник Републике Српске (РС) Радован Караџић поново је данас позвао судско веће Хашког трибунала да уважи његов споразум о имунитету са америчким дипломатом Ричардом Холбруком, којим му је у лето 1996. обећано да неће бити кривично гоњен, уколико се повуче из јавног живота.

Као алтернативу, Караџић је предложио да Тужилаштво повуче или поново прегледа и редукује оптужницу против њега, јавио је дописник  Срне. 
 
Он је саопштио да би до половине маја могао да достави хиљаде чињеница, које Тужилаштво не може да оспори, а чије би прихватање скратило процес на годину до годину и по дана.

"Ако идемо у процес, бранећи себе, доказаћу и да су многи други овде неправедно осуђени",  најавио  је Караџић.

Срби бранили своје територије, а могли узети БиХ

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, оптужен за геноцид над несрбима у БиХ, изјавио је раније  да босански Срби током рата нису заузимали туђе, него бранили своје територије.

У току уводне речи одбране, бивши председник Републике Српске Радован Караџић рекао је данас да су босански Срби у фебруару 1992. године, ради очувања мира, прихватили независну БиХ, под условом да имају своју конститутивну јединицу.

Опширно говорећи о генези кризе у БиХ 1991-92, Караџић је нагласио да су све политичке одлуке Српске демократске странке - попут формирања посебне скупштине и Републике босанских Срба - биле изнуђене претходним потезима ка независности БиХ које су повлачиле Странка демократске акције и Хрватска демократска заједница, занемарујући вољу Срба да остану у Југославији.

Он је поновио да је усвајање декларације о независности БиХ у октобру 1991. било незаконито и противуставно, без представника Срба који су се томе противили и напустили заседање.

Као доказ да је српско политичко вођство у БиХ било посвећено тражењу мирног политичког решења, Караџић је подвукао да је СДС у фебруару 1992. прихватила решење "три Босне у једној Босни", односно да БиХ буде независна, са три конститутивне јединице.

"Ми смо тада рекли, у реду, напустићемо Југославију, то је била најболнија концесија, ако у БиХ будемо имали своју конститутивну јединицу", казао је Караџић.

Назначио је и да је то била суштина плана португалског посредника Жозеа Кутиљера, које су све стране прихватиле 18. марта 1992., али је потом лидер СДА Алија Изетбеговић касније повукао свој потпис на  споразуму.

Караџић је цитирао Кутиљерове речи, после рата у БиХ, да су тим споразумом могли бити сачувани много животи, нарочито Муслимана, али да је Изетбеговић био "охрабрен" из иностранства да повуче потпис, од земаља које су мислиле да знају шта је најбоље.

"Срби и Караџић све прихватају... али, немају шансу да сачувају мир", нагласио је Караџић, који наставља уводну реч.

"Све што су Срби учинили третирано је као злочин"

"Оно што намеравам да овде изнесем је сушта истина. Све што су Срби учинили третирано је као злочин", рекао је Караџић, који је оптужен за геноцид и злочине над несрбима током рата у БиХ. Он је додао да је сваки сукоб који је настао ка резултат распада бивше Југославије током деведесетих био природна последица борбе за територије Срба, Хрвата и муслимана.

Бивши председник РС изјавио је да су он и "српски народ учинили све што су могли да се рат избегне, и да ће показати да оптужница против њега није требало ни да се појави". Он је  навео да је потреба Тужилаштва да га "прикажу као монструма због тога што немају никаквих доказа".

После ноћи 5. априла 1992. било "страшно бити Србин у Сарајеву"

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић,  изјавио је данас пред Хашким трибуналом да босански Срби током рата нису заузимали туђе, него бранили своје територије.

"Могли смо, такорећи, узети БиХ, а за Сарајево ћете то посебно видети... Али, нисмо уопште излазили из својих етничких територија... Наоружани народ је изашао на рубове својих територија да би се заштитио да га не покољу", рекао је Караџић, настављајући уводну реч одбране.

Негирајући навод оптужнице да је политички врх Српске демократске странке у јесен 1991. формирао скупштину српског народа у БиХ како би омогућио "присвајање територија", Караџић је рекао: "Које територије Срби треба да заузму? Па, то су њихове територије".

Приказујући мапе, оптужени је сугерисао да су се граничне линије српских територија током рата у БиХ поклапале са линијама фронта.

"И од тих вековно њихових територија, Срби су били спремни да се одрекну за мир", напоменуо је Караџић.

Он је оповргавао и навод оптужнице да су снаге босанских Срба, с почетком рата у априлу 1992, ставиле Сарајево под опсаду.

Тврдио је да су се сарајевски Срби, после ноћи 5. априла 1992. у којој је због "терора" било "страшно бити Србин у Сарајеву", повукли на ободе града у "покушају да се заштите".

"Тако је успостављена подела града, а не опсада, као што тврди тужилаштво", казао је Караџић.

Према његовим речима, босански Срби до маја 1992. нису имали своје оружане снаге, већ само територијалну одбрану у којој су деловали по доктрини "наоружаног народа".

О Сребреници нема истраге

У вези са  делом оптужнице, који се односи на  геноцид у Сребреници, Караџић је рекао да о томе "не може да говори, јер нема истраге о Сребреници", али је поновио ранију тврдњу да су међу 8 000 жртава убројани и људи из околних општина, па и они који су  умрли  природном смрћу.   

Он је рекао и да се у оптужници наводи да су српске снаге убиле 8 000 мушкараца и дјечака, али да се не каже да су они "имали 16, 17 година и да су били мобилисани". 

"На камену пише 8 000, а нису могли да сахране више до 2 500 до 3 000, а сахрањени су и из Братунца, Бијељине, Сарајева, Зворника, Вишеграда, Власенице, Зворника... све са природним смртима за четири године рата. Овде се суди за 8 000, да видимо материјал, да видимо ДНК... Морају бити истраге, не због Радована Караџића, већ због истине тамо. Ова одбрана ће инсистирати да се не суди одока, неколико Срба убило неколико муслимана, то не можемо да прихватимо", нагласио је  Караџић,  закључујући своје уводно излагање.