Врела немачка јесен: Студенти против Болоње

У више градова студенти су заузели амфитеатре - у Келну, Берлину, Фрајбургу био је то весео протест. У Бону су након позива полиције морали да напусте просторије.

Студенти, протестују због Болоњске реформе универзитета - траже да се она преради зато што је превише градива за смањен период студирања. А и због семестарских такси и недовољних стипендија.

Наставак јунског штрајка
 
Биће то врела јесен, поручили су студенти након пропалих јунских протеста. Студенти су још прошле недеље запосели факултетске просторије, а амфитеатре претворили у спаваонице. Јунски штрајк настављају, а од јуче поново излазе и на улице. Захтеви су им остали исти.

Лукас Целнер са Хумболдт универзитета у Берлину поручује: „Наш најважнији циљ је да Болоњска реформа у овој форми каква је сада, буде поново комплетно прерађена и реформисана".

Уз студенте, и професори на протестима

 Себастијан, Лукасов колега и један од организатора протеста у Берлину, објашњава: "Бечлор студије којима су замењене досадашње дипломске и магистарске студије за нас значе више посла. Имамо много више градива које морамо да научимо у краћем временском периоду, а то нас додатно спречава да се посветимо и другим факултетским садржајима. Тиме не стичемо жељену квалификацију".

Студентске протесте подржавају и бројни професори. Један од њих је и професор, а уједно и ректор Хумболдт универзитета у Берлину, Кристоф Маркшис. Болоњска реформа је факултетима сервирана у пакету, а Универзитет није овлашћен да је мења, каже ректор Макшис.

 "Преусмерење на Болоњски систем тражи више новца. Недостају нам професори, јер их не можемо платити. Због тога сам се и придружио протестима студената - треба више новца!"

 „Нови систем нас не учи да размишљамо"

Немачки министри образовања имају разумевања, кажу, за захтеве студената који се односе на укидање семестарских такси или на повећање суме државних стипендија. Сматрају, међутим, да је Болоњска реформа једина исправна реформа којом ће бити успостављен функционални систем високог образовања. Берлински покрајински министар образовања, Јирген Целнер коментарише:

 "Циљ нам је да сваке године 40 одсто матураната упише и заврши факултет. По старом систему, факултет је годишње уписивало само пет одсто матураната. Већина младих је желела да брзо стекне високе квалификације и да им систем буде добро организован".

  Противници Болоњске реформе тврде, међутим, да скраћеним и бржим системом високог образовања, будући академици нису довољно припремљени за тржиште рада. Тиме им се одузима, кажу, могућност сопственог размишљања и резоновања.