Усвојена Дунавска стратегија

Европска комисија усвојила је данас у Бриселу Дунавску стратегију, а потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић је тим поводом рекао да ће та стратегија, на чијој је изради Србија радила више од годину дана, бити од велике користи за грађане и привреду.

Стратегију је на конференцији за новинаре у Бриселу представио комесар за регионалну политику Јоханес Хан, и упутио је на усвајање Савету Европске уније и Европском парламенту.

"Дунавска стратегија ће привући веома значајна средства из европског буџета и биће од велике користи не само за 24 приобалне општине него и за 80 општина у Србији које су у сливу Дунава, односно које су повезане са Савом, Тисом, Тимоком и Моравом", рекао је Ђелић за Танјуг.

Према његовим речима, Србија се кандидовала да са једном земљом чланицом координира домен инфраструктуре Дунава, економије знања, туризма, медија кроз Радио телевизију (РТВ) Војводина и домен безбедности.

"Очекујемо да ће се у недељама које долазе, док се о стратегији расправља са земљама чланицама, Европским парламентом и другим земљама Европске уније, предлози Србије усвојити", навео је Ђелић.

Он је додао да не треба очекивати одмах велику финансијску "ињекцију" мада је Србија одвојила 18,5 милиона евра за пројекте као што је ревитализација голубачке тврђаве, инфраструктуре у Великом Градишту и другим подунавским општинама.

Главни циљ Дунавске стратегије је већи просперитет, безбедност и мир за становнике региона, пре свега кроз јачање прекограничне, трансрегионалне и транснационалне сарадње и координације.

Јоханес Хан (фото: Иван Илић)

Стратегију ће носити три основна стуба - побољшање међусобне повезаности, пре свега у областима саобраћаја, енергије и информација, затим очување животне средине и заштита од природних катастрофа и, на крају, јачање потенцијала за друштвени и привредни развој.

У оквиру развоја и осмишљавања ове стратегије, у Београду је 27. септембра одржан састанак на којем су учествовали високи представници ЕУ, подунавских земаља и међународних финансијских организација и који је за главну тему имао разраду начина финансирања ове стратегије.

Стратегија се односи на државе дунавског слива и њихове непосредне суседе -  Немачку, Аустрију, Словачку, Чешку, Мађарску, Словенију, Румунију и  Бугарску, у оквиру ЕУ, и на Хрватску, Србију, БиХ, Црну Гору, Молдавију и  Украјину.

Комисија је Дунавску стратегију развила на основу званичног захтева Савета ЕУ  од 19. јуна 2009. године у којем се наводи да би "одрживи развој овог региона  требало да се спроводи на основу темељног и интегрисаног приступа специфичним изазовима са којим се суочавају индивидуални региони".

Очекује се да Савет ЕУ и ЕП званично усвоје стратегију  средином наредне године, у време мађарског шестомесечног председавања ЕУ.

Главни циљ Дунавске стратегије је већи просперитет, безбедност и мир за  становнике региона, пре свега кроз јачање прекограничне, трансрегионалне и транснационалне сарадње и координације.

Стратегију ће носити три основна стуба - побољшање међусобне повезаности,  пре свега у областима саобраћаја, енергије и информација, затим очување  животне средине и заштита од природних катастрофа и, на крају, јачање  потенцијала за друштвени и привредни развој.

У оквиру развоја и осмишљавања ове стратегије, у Београду је 27. септембра одржан састанак на којем су учествовали високи представници ЕУ, подунавских земаља и међународних финансијских организација и који је за главну тему имао разраду начина финансирања ове стратегије.

Представници Европске комисије том приликом нагласили су да за ову стратегију неће бити издвојена посебна средства, него да се она ослања на координирани приступ, синергијски ефекат и на ефикасније коришћење постојећих инструмената и фондова ЕУ, односно на структурне фондове ЕУ као што су Европски фонд за регионални развој (ЕРДФ) и Претприступни инструменти (ИПА), као и кроз кредите Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.